Dečja prava – izbor i poslovni potez
UNICEF je sa partnerskim organizacijama Save the Children i Globalni dogovor UN pozvao poslovni sektor na saradnju u zaštiti dečjih prava. Šta se globalno očekuje od kompanija, a šta u Srbiji?
Međunarodne organizacije Save the Children, Globalni dogovor UN i UNICEF predstavile su nedavno u Srbiji dokument „Principi poslovanja i prava deteta“, kojim se ustanovljava okvir korporativne odgovornosti prema deci.
Zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji Lesli Miler u intervjuu za Novi magazin objašnjava sadržinu, ali i razloge ovog sveobuhvatnog programa sažetom uvodnom konstatacijom da su dečja prava najisplativija investicija u našu budućnost.
Zašto poslovni sektor, uključujući Srbiju, treba da se bavi dečjim pravima?
Ljudska prava se odnose na svu decu. Zaštita tih prava pomaže da se izgrade jake, dobro obrazovane zajednice koje su od vitalnog značaja za stvaranje stabilnog i produktivnog poslovnog okruženja. Poslovanje i poslovni potezi na decu utiču na veliki broj načina, direktno i indirektno.
Kompanije koje u okviru svojih strategija i poslovanja zastupaju dečja prava mogu poboljšati ugled i ojačati vrednost brenda, poboljšati regrutovanje, zadržavanje, motivisanost i praduktivnost zaposlenih, privući investitore, izgraditi poverenje, steći prednost nad konkurencijom, osigurati aktivno angažovanje svih aktera, uvećati legitimitet poslovanja i doprineti stvaranju održivijih i inkluzivnijih tržišta.
Zbog toga, preuzimanje odgovornosti za dečja prava nije samo pravi moralni izbor; već je i pametan poslovni potez.
Na koji će način Principi promeniti život dece?
Kroz deset principa poslovanja i prava deteta dokument kompanijama nudi dobru osnovu da usmere svoje poslovanje, maksimalno uvećaju pozitivne i smanje negativne uticaje na decu. Poslovni sektor treba decu da prepozna kao aktere, da uzme u obzir njihove interese pri odlučivanju i preduzimanju poslovnih aktivnosti.
Pored mnogih drugih ishoda, očekujemo da ovi principi doprinesu ukidanju dečjeg rada i obezbedivanju pristojnog rada za mlade radnike, roditelje i staratelje. Cilj su zaštita i bezbednost dece u okviru svih poslovnih aktivnosti i objekata, bezbednost proizvoda i usluga, ali i oglašavanje koje poštuje i podržava dečja prava. Tu su odgovoran odnos prema životnoj sredini, pomoć u zaštiti dece pogođene vanrednim situacijama…
Ukidanje dečjeg rada jedan je od osnovnih principa. Kako inicijativa može da izmeni tu stvamost?
Pre samo 20 godina van razvijenih zemalja dečji rad nije bio čak ni prepoznat kao problem. Iako se danas u mnogim zemljama u razvoju i nerazvijenim još smatra normalnim i prikladnim da deca rade, sada znamo da dečji rad ima ogromnu društvenu cenu. Deca koja nisu obrazovana, koja su lošeg zdravlja i koja su zlostavljana imaju više šansi da postanu marginalizovani i obespravljeni građani. Mala je šansa da će postati potrošači ili pokretači ekonomskog rasta.
Globalne korporacije imaju ključnu ulogu u prepoznavanju i rešavanju pitanja dečjeg rada i zahvaljujući njima to će možda jednog dana postati prošlost.
Smatramo da se usvajanjem ovih principa poslovni sektor dalje obavezuje da ukine sve vrste dečjeg rada, a posebno njegove najopasnije oblike.
Imate li primer da je neka značajna kompanija uticala na smanjenje obima dečjeg rada?
Postoji mnogo primera dobre prakse. Kompanija IKEA razvila je sveobuhvatni pristup sprečavanja dečjeg rada i u svom lancu snabdevanja. Ova kompanija je od 2000. godine razvila dugoročna partnerstva sa organizacijama koje se bave dečjim pravima kako bi se sprečio i ukinuo dečji rad u seoskim zajednicama i pospešio upis dece u školu i poboljšao kvalitet obrazovanja.
Kako Principi mogu koristiti za ostvarivanje pozitivnog uticaja na marketing i medije?
Pozivamo kompanije da vode računa da saopštenja i marketing nemaju negativan uticaj na decu, kao i da postupaju prema standardima poslovnog ponašanja u dokumentima Svetske zdravstvene skupštine koji se odnose na marketing i zdravlje. Kompanije treba da se obavežu podrškom korišćenja marketinga koji promoviše dečja prava, samopoštovanje, zdrav način zivota i nenasilne vrednosti i podiže svest o tome.
Deca često glume u reklamama jer se preko njih najlakše dolazi do roditeljskog džepa. Koja je uloga roditelja u prepoznavanju tog oblika zloupotrebe dečjih prava?
Deca su često angazovana od strane oglašivača kao „ambasadori“ odredenih brendova u promociji garderobe, hrane, muzike i drugi proizvoda. Roditelji imaju prevashodnu odgovornost za podizanje i razvoj deteta. Najbolji interes deteta je njihova briga. Države su obavezne da obezbede odgovarajuće zakonske regulative i kodekse koji regulišu marketing prema deci. Ove regulative moraju da se sprovode kako bi se obezbedio najveći stepen zaštite dece od targetiranog marketinga i reklamiranja.
Ali, ima i pozitivnih primera marketing kampanja koje su usmerene na promociju proizvoda i zdravih navika. Na primer, kompanija Unilever koristi marketing kampanje kroz koje reklamira svoje proizvode, ali i promoviše redovno pranje ruku, higijenu, kako bi se sprečila oboljenja koja nastaju od prljavih ruku. Primer iz Srbije o pozitivnom oglašavanju je kompanija Delhaize koja je zajedno sa UNICEF-om razradila poruke za roditelje o zdravoj ishrani dece i mladih i postavila oglase s tim porukama u svojim prodajnim objektima.
Sve što kažete podrazumeva dobrovoljnost. Kada poštovanje dečjih prava postaje obaveza?
Primarnu obavezu da zaštiti i ostvari dečja prava ima država. Iako su ovi principi konkretno namenjeni poslovnom sektoru, oni su i resurs za saradnju sa vladama i drugim društvenim akterima na kreiranju stimulativnog okruženja u kojem kompanije funkcionišu.
Pored toga što ima obavezu da poštuje i ostvaruje dečja prava, vlada ima ulogu i da zaštiti decu od kršenja njihovih prava kada je reč o trećim licima, uključujući poslovni sektor. Jačanjem svojih regulatornih ovlašćenja, vlade imaju i druge instrumente kojima mogu da podstaknu poslovni sektor da preduzme odgovarajuće aktivnosti.
Stimulacija i destimulacija koje uvodi vlada oblikuju operativno okruzenje poslovnog sektora i tako olakšavaju ili otežavaju sprovođenje Principa.
Principi su sačinjeni tako da budu dopuna, a ne zamena aktivnosti vlade u vezi sa dečjim pravima. Sami Principi takođe pozivaju poslovni sektor da pomogne vladi u njenim nastojanjima da poštuje, zaštiti i ostvari dečja prava.
J. Jovanović
Problemi Srbije
Kako vidite položaj dece u Srbiji i odnos kompanija?
Srbija je mala zemija u kojoj deca čine 20 odsto stanovništva. Obim naših problema nije prevelik i poslovni sektor zaista može značajno da popravi položaj dece. Istraživanje koje su nedavno sproveli UNICEF i Republički zavod za statistiku ukazalo je na niz izazova s kojima se susreću deca u Srbiji. Prvo, oko pet odsto dece mlade od pet godina je pothranjeno, a 16 odsto dece u ovoj starosnoj grupi već ima prekomernu telesnu težinu. Previše dece u Srbiji nema odovarajuće uslove za razvoj i učenje i samo 44 odsto dece pohađa pripremnu nastavu za školu. Tu mogućnost među najsirornašnijima ima 22 odsto, a medu Romima samo osam odsto.
Kadaje reč o dokumentu, videli smo i culi odlične primere načina na koji poslovni sektor u Srbiji sprovodi odgovornu i inovativnu praksu koja se fokusira na decu. Izuzetnu pažnju privukli su primeri dobre prakse u kompanijarna Telenor, Represent Communications, Metalac, Komercijalna banka, Coca-Cola, Telekom, Ikea i Delhaize.
