Vitamini C i E ne snižavaju rizik od trudničke hipertenzije
Buduće majke koje uzimaju vitamine C i E kroz dodatke u ishrani ne smanjuju svoj rizik od preeklampsije, opasnog poremećaja koji karakteriše povišeni krvni pritisak. Potvrdili su to rezultati najnovijeg istraživanja.
„Iako su dosadašnje studije sugerisale kako bi antioksidativni vitamini mogli sprečiti ovo obolenje koje se javlja samo u trudnoći, novo je istraživanje, na uzorku od 10.000 žena, pokazalo kako pomenuti suplementi ne sprečavaju preeklampsiju“, izjavio je dr. Džejms M. Roberts sa Univerziteta u Pitsburgu.
Preeklampsiju karakteriše nagli porast krvnog pritiska. Poremećaj se obično javlja nakon 20. nedelja trudnoće, a može uticati na majčine bubrege, jetru i mozak. Ako se ne leči, oboljenje može biti kobno za majku i dete, uzrokujući dugoročne zdravstvene probleme.
Ranije su studije nagoveštavale kako antioksidativni vitamini C i E mogu smanjiti rizik od preeklampsije sprečavajući štetu koju uzrokuju slobodni radikali. Verovalo se kako oni sprečavaju posteljicu od normalnog razvoja i ometaju protok krvi od majke prema detetu.
Kako bi ispitali korisnost uzimanja antioksidansa tokom trudnoće, dr. Roberts je nasumično odabrao više od 10.000 žena. Sve su ispitanice između 9. i 16. nedelja trudnoće svakodnevno uzimale vitamine C i E ili placebo terapiju. Istraživački je tim otkrio da je kod obe grupe žena bio prisutan sličan procenat učestalosti trudnoće povezane s hipertenzijom, belančevina u mokraći, preeklampsije, abnormalnosti krvi ili jetre, gubitka fetusa i prevremenog porođaja.
Ti su se problemi javili kod 6,1 odsto žena koje su uzimale vitaminske suplemente i 5,7 odsto žena koje su primale placebo terapiju. Preeklampsija se razvila kod 7,2 odsto žena koje su uzimale vitamine i kod 6,7 odsto ispitanica koje su primale placebo. Međutim, stručnjaci naglašavaju kako nas ovo otkriće ne sme obeshrabriti. Naime, vitamini C i E imaju svoju vrednost, međutim nema potrebe da trudnice uzimaju dodatne količine za sprečavanje preeklampsije.
Istraživanje je objavljeno u najnovijem izdanju časopisa „New England Journal of Medicine“.
