Raste bojazan od nove svetske krize hrane
Zebnja od eventualnog ponavljanja svetske krize hrane, kakva je bila ona iz 2008. godine, porasle su nakon što je juče objavljeno da su, prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), tokom prošlog meseca globalne cene hrane povećane za šest odsto, posle tromesečnog opadanja.
Uz to, stručnjake zabrinjavaju neuobičajeno velike kupovine pšenice na svetskom tržištu za račun uvozničkih zemalja i gomilanje zaliha te žitarice.
Prodaje američkog kukuruza u poslednjih nedelju dana su takođe bile obilne – na drugom mestu po obimu za poslednjih 10 meseci, prenosi Reuters.
Pošto je u julskom izveštaju ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) snizilo prognozu domaćeg roda kukuruza u tekućoj godini za 12 odsto, analitičari predviđaju da će u avgustovskom izveštaju, koji treba da bude objavljen danas, prognoza prozvodnje te žitarice u SAD biti umanjena za još 15 odsto.
Kukuruz je za ključni decembarski termin isporuke u četvrtak na Čikaškoj berzi sirovina kotirao po gotovo 8,30 dolara za bušel (25,4kg), što je novi rekord i preko 60 odsto više nego sredinom juna.
Neki analitičari ističu da je visoka cena kukuruza posledica i činjenice da ga SAD i u ovakvim uslovima koriste za proizvodnju biogoriva etanola. I same UN apeluju na Amerikance da privremeno obustave tu praksu, a za to se zalažu i američki rančeri, kojima zbog skupog kukuruza držanje stoke postaje neisplativo.
Američki ministar poljoprivrede Tom Vilsak, međutim, i dalje tvrdi da proizvodnja goriva od kukuruza ima povoljno dejstvo na domaću privredu, uz napomenu da je produkcija etanola trenutno smanjena za 10 do 30 odsto, u zavisnosti od regiona SAD. I dalje je, međutim, na snazi kontroverzni zakon o obnovljivom gorivu, kojim se predviđa da se tokom 2012. u SAD mora proizvesti 13 milijardi galona etanola.
Dodatni podsticaj kotiranju prehrambenih sirovina predstavlja današnja procena japanske državne meteorološke službe da se klimatski fenomen El Ninjo nedvosmisleno oformio i da će potrajati do zime. Iako ovog puta osrednjeg intenziteta, El Ninjo može da bude od znatnog negativnog uticaja na useve u Aziji i Australiji.
FAO je juče upozorila da je jedan od načina da se ne ponovi 2008. da se države što više uzdržavaju od intervencija na tržištu hrane, kao što su zabrane i ograničavanje izvoza, ili njegovo dodatno oporezivanje i gomilanja zaliha.
Zasad većina država ne primenjuje takvu praksu. Zamenik ruskog premijera je ove nedelje izjavio da ne vidi razlog za zabranu izvoza ruske pšenice, kao što je to bio slučaj 2010. Taj zvaničinik, međutim, nije isključio mogućnost zaštitnih izvoznih carina po isteku kalendarske 2012.
Svet brinu moguće odluke novooformljene ruske Komisije za prehrambenu bezbednost, koja će razmotriti stanje useva u zemlji, čiji će rod zbog suše u nekim regionima biti prepolovljen, naveo je Rojters.
Stručnjak za žitarice FAO Abdolreza Abasijan ocenio je da su faktori koji bi ovog puta (za razliku od 2008) mogli da ograniče rast cena hrane, obilne raspoložive količine pirinča, slab ekonomski rast širom sveta i ne tako visoke cene nafte.
Rast cena žitarica na svetskim berzama je oživeo rasprave o uticaju banaka i finansijskih špekulanata na tržište sirovina, budući da su 2008. oni često optuživani da su glavni krivci za globalno poskupljenje hrane, koje je dovelo i do nemira i oružanih sukoba u Egiptu, Kamerunu, Haitiji i još nekim siromašnim zemljama.
Da bi očuvale svoju reputaciju, tri nemačke banke, među kojima i „Komercbank“, su odlučile da ograniče ili obustave investiranje u sirovine koje su u vezi sa hranom.
Globalni rast cena hrane tokom jula, pretežno žitarica i šećera, najviše može da pogodi siromašne zemlje koje zavise od hrane iz uvoza, procenjuju analitičari, uz napomenu da će jak dolar dodatno otežati položaj uvoznika.
