Na Bitefu 11 predstava – pet inostranih i tri iz regiona

Pozorišni festival „Bitef“, 46. po redu, biće održan od 12. do 21. septembra pod naslovom „Izlet u istinu“, a kao i prethodnih godina konceptom je fokusiran na razvnotežu između aktuelne međunarodne pozorišne produkcije i „onoga što dolazi sa naših prostora“.

„To je orjentacija na kojoj je ‘Bitef’ počeo da insistira pre godinu – dve, a koju sada nastavlja i produbljuje što nije nimalo lako u vremenu u kome živimo i u finansijskim prilikama koje su pogodile kulturu, naročito u poslednjih godinu dana“, objasnila je Tanjugu selektorka festivala Anja Suša.

Ovogodišnji festival je, prema njenim rečima, što se tiče broja predstava nešto skromniji nego prethodnih godina. „Pre svega mislim na strane predstave, velike produkcije na kakve je publika ‘Bitefa’ navikla. Njih je ove godine samo pet, ali su sve izuzetno značajne i pažljivo odabrane“, rekla je Suša. Tu su neki autori prvi put kao što je holandski reditelj Ivo van Hove sa velikom produkcijom „Deca sunca“. Reč je o jednom od evropskih reditelja čiji rad selektori „Bitefa“ (Suša i Jovan Ćirilov) pažljivo prate već godinama i ova predstava je bukirana pre dve ili tri godine, jer nije lako doći do takvih autora.

Manifestaciju otvara italijanski reditelj Romeo Kasteluči sa predstavom „The four seasons restaurant“, zatim tu je komad srpskog reditelja Miloša Lolića – „Krvave svadbe“, po Lorkinom tekstu i produkciji minhenskog „Folksteatra“, kojom je ovaj režiser počeo svoj uspon u međunarodnim pozorišnim krugovima.

Poslastica 46. „Bitefa“ je, po oceni Suše, prva u nizu predstava pod zajedničkim nazivom „Life and Times“ najpoznatije američke pozorišne trupe koja do sada nije gostovala u Srbiji – „Nature theater of Oklahoma“. „Ova trupa je poznata po tome što se bavi dokumentarnim sadržajima na jedan vrlo duhovit i originalni način. U ovom slučaju su intervjuisali jednu od svojih saradnica i na bazi tih telefonskih razgovara sa njom napravili predstavu koja je kombinacija različitih žanrova. U velikoj meri se nadovezuje na sovjetsku tradiciju sletova, tu je i tradicija američkih srednjoškolskih mjuzikala, a sve to zajedno daje poseban izraz po kome je ova trupa poslednjih nekoliko godina u vrhu svetske pozorišne produkcije, pre svega festivalske scene“, ispričala je ona.

Prvi put na festivalu je veliki francuski umetnik Žoel Pomera sa predstavom „Trgovačka priča“, koja u velikoj meri ima veze sa zbivanjima na međunarodnoj ekonomskoj sceni, a koja se odražavaju i na kulturu.

Regionalna selekcija, koja ove godine obuhvata tri predstave iz Hrvatske i Slovenije, podrazumeva projekte domaćih i autora iz regiona. „Ona je u formalnom smislu potpuno ravnopravna sa internacionalnom selekcijom, ali je mi izdvajamo kao zasebnu celinu, da bismo skrenuli pažnju na tedenciju, koja se uspostavila na festivalu u poslednje dve godine, i pokažemo da nam je do toga još uvek stalo, uprkos teškim vremenima“, objasnila je selektorka. Suša je najavila predstave dvojice hrvatskih autora mlađe generacije – „Mrzim istinu“ Olivera Frljića i „Nosferatu“ Saše Božića, obe u produkciji Teatra &TD iz Zagreba. „Smatrali smo da te dve predstave pružaju zanimljiv presek aktuelne hrvatske scene koja je inače živahna i na kojoj se svašta događa“, objasnila je ona. Tu je i „Gozba“ po tekstu Simone Semenič, jedne od najizvođenijih slovenačkih autorki, predstava zanimljiva po tome što se izvodi u stanu, te Suša savetuje da se karte kupe što pre, jer je broj mesta ograničen.

Kada je domaća produkcija u pitanju, tu je predstava Andraša Urbana „Dogs and drugs“, „Henri Šesti“ u režiji Nikite Milivojevića i projekat „Oni žive“ Maje Pelević i Milana Markovića.

Suša se osvrnula i na finansijske probleme, ocenivši da nije bilo mnogo izdanja „Bitefa“ u njegovoj dugoj istoriji (osnovan 1967) koja su bila u ovako „dramatičnim okolnostima“ koncepirana. „Bilo je neizvesno do poslednjeg trenutka, uključujući i broj predstava i same naslove. Poželjno bi bilo da se takva situacija ubududće izbegne, naročitio zato što, verujem, ‘Bitef’ spada u one tekovine koje treba brižljivo čuvati od urušavanja i negovati bez obzira što se u vremenima krize, kao što je ovo, čine kao luksuz“, istakla je Suša, naglasivši da „Bitef“ nije luksuz, već „apsolutno kulturna potreba i Beograda i zemlje“. Ona je konstatovala da su uspeli da prevaziđu negativnu finansijsku klimu koja se odrazila na sve pozorišne kuće u Srbiji i pripremili izdanje festivala koje je ipak, uprkos teškoćama i nekim nerealizovanim planovima, „vrlo respektabilno i kojim svi mogu biti zadovoljni“.