Buka u centru grada opasna po zdravlje

Oni koji žive u samom centru Beograda imaju čak 58 odsto veće šanse da obole od arterijske hipertenzije od onih koji žive u mirnoj ulici nekoliko blokova dalje, jer su izloženi velikoj saobraćajnoj buci! Ovo su pokazala poslednja istraživanja koja, neprekidno već 16 godina, sprovode stručnjaci sa Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Istraživanje je pokazalo da stanari zgrada u najprometnijim ulicama u Beogradu češće pate od visokog krvnog pritiska, koji je jedan od najjačih faktora za nastanak srčanog i moždanog udara. To znači da oni svakim danom života u gradskoj vrevi rizikuju ne samo da obole od hipertenzije već i da dožive infarkt ili šlog.

Saobraćajna buka, međutim, nije jedini razlog za nastanak ovog oboljenja. Prema rečima doc. dr Katarine Paunović, sa ovog Instituta, buci u ovom slučaju treba pridružiti i veliko aerozagađenje, koje je, opet, najveće upravo u ulicama gde je i saobraćaj gušći:

– Združeno delovanje ekoloških činilaca, poput saobraćajne buke i aerozagađenja, ima snažan uticaj na mentalno zdravlje, ponašanje i na kardiovaskularni sistem.

Isto istraživanje je, međutim, pokazalo da buka nema direktan uticaj na nastanak akutnog infarkta srca. Od hiljadu infarkta miokarda samo tri se mogu povezati s bukom.

– Nivo buke može da izazove infarkt samo u sredinama gde su radnici godinama izloženi nivoima buke od 95 ili više decibela – objašnjava dr Paunović.

Osim dominantog efekta na kardiovaskularni sistem, buka ima i snažan uticaj na spavanje: teže se zaspi, lakše se budi, san je plići, pa se ljudi u najprometnijim ulicama bude neispavani i umorni. Na duge staze ovaj problem je svojevrstan izvor stresa, pa može da dovede do psihosomatskih i mentalnih poremećaja.

Paradoksalno je, međutim, da su stanari koji žive duž auto-puta, koji kod nas nije ograđen barijerama za zaštitu od buke, manje ugroženi od onih koji žive u uskom gradskom jezgru.

– Zbog takozvanog kanjonskog efekta, koji srećemo u centru grada i gde su zgrade veoma blizu jedna drugoj, pojačava se efekat buke. Zbog toga se često dešava da je nivo buke na četvrtom spratu zgrade veći nego u prizemlju – dodaje dr Paunović.

Dozvoljeni nivo buke u stambenoj zoni u Beogradu je danju do 55 decibela, a noću do 45 decibela. Prekoračenja buke za 15 do 20 decibela svakodnevna su u mnogim prometnim ulicama, tako da mnoge ulice u centru glavnog grada spadaju u takozvanu crnu akustičku zonu, gde se tokom 24 sata meri ekvivalentni nivo buke veći od 65 decibela.