Smotra majstora duboke brazde
Tradicionalni susret najboljih vojvođanskih orača Srbobranska brazda, koja se, već trinaest godina, svakog prvog avgustovskog vikenda održava u Srbobranu, okupio je ovoga puta 35 takmičara iz petnaestak vojvođanskih mesta i više od hiljadu gostiju sa raznih strana. Ratari – traktoristi, nadmetali su se u veštini i brzini oranja na parceli od tridesetak hektara strnjišta nedavno požnjevenog žita, upravljajući moćnim mašinama od 40 do 160 konjskih snaga.
Borba za primat najboljeg trajala je, po paklenoj vrućini, više od četiri sata. Svaki od učesnika je imao zadatak da uzore 10-15 ari, u zavisnosti od takmičarske kategorije, odnosno „broja konja“ svoje mašine.
– Vrednovalo se otvaranje i pravac brazde, ravnomernost dubine oranja i izgled poorane parcele, zatim uzoravanje ovratine, kao i tehnička opremljenost traktora i plugova. Negativnim bodovima kažnjavalo se svako zaoravanje poljskog puta, kao i prelazak raonika preko crte razgraničenja sa susednom parcelom. Dakle, brzina nije toliko bitna, koliko je važan sam kvalitet oranja od kojeg u najvećoj meri zavisi i kasniji prinos useva – rekao je za naš list Vlada Rankov, jedan od članova sudijske komisije, koja je imala složen zadatak da odmeri ko je bio najbolji, budući da su se takmičari „razlikovali samo u nijansama.“
Za pobednika u „C“ kategoriji teških višebrazdnih traktora proglašen je Zoltan Čeh iz Bačkog Gradišta. U nešto slabijoj „B“ kategoriji plugova sa tri raonika najbolji je bio Saša Atanasković iz Turije, dok je u lakoj „A“ kategoriji prvo mesto pripalo Srbobrancu Branku Kovačeviću, traktoristi na starom „fergusonu“, koji je vukao plug s dva raonika. Prvoplasirani su dobili po dvadeset hiljada dinara i po deset dana odmora na crnogorskom primorju od trošku pokrovitelja – Skupštine opštine Srbobran.
U nizu pratećih programa ove tradicionalne manifestacije veliku pažnju posetilaca privuklo je demonstriranje oranja na starinski način. Paori Antal Futo i Grga Sekrinj upregli su u mali jednobrazdni plug dva konja i izorali nekoliko brazda, „tek toliko da se ne zaboravi kako je ovo nekada bio mukotrpan i težački posao“.
– Majka me je na svet donela u kamari slame u polju, dok je trajala vršidba žita, odrastao sam na salašu i, još u najranijem detinjstvu, odlazio redovno u polje da pomažem starijima. A orem od desete godine. Šta sam se ja oranica kao dečarac i mladić nagazio orući s konjskim zapregama, sve dok se nisu pojavili traktori – ispričao je Antal Futo (69), zemljoradnik iz Srbobrana, koji na svom salašu još gaji nekoliko konja, „za svoju dušu“, da bi ih, uglavnom u „svečarskim prilikama“, upregao u fijaker ili čeze, a sve manje u plug radi oranja.
Posebne počasti, kao najstarijem učesniku Srbobranske brazde, ukazane su Lazaru Antiću (83), paoru iz ove vojvođanske varošice koji je, kako kaže, „čitav životni vek proveo na njivi“. Specijalna nagrada dodeljena je i najmlađem takmičaru, četrnaestogodišnjem Srbobrancu Žoltu Kančaru, odlikašu u školi, budućem veterinarskom tehničaru i, reče nam njegov otac Tibor, „dobrom, mladom domaćinu“.
