ECB bez konkretnih akcija koje bi zadovoljile tržišta
Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi spreman je da interveniše na tržištima obveznica i tako snizi troškove zaduživanja Španije i Italije.
ECB „može da pokrene direktne tržišne operacije u obimu odgovarajućem za postizanje ciljeva“, naveo je Dragi, dodajući da će detalji operacija biti razrađeni „u narednim nedeljama, prenosi agencija AFP.
ECB je juče zadržala osnovnu kamatnu stopu na rekordno niskih 0,75 odsto i pokušala da iznađe druge načine za borbu sa upornom krizom u evrozoni, u vreme kada isto pokušavaju da urade i lideri Italije i Španije.
Tokom „najuzbudljivijeg sastanka u poslednje vreme“, ECB je odlučila da zadrži rekordno nisku ključnu kamatnu stopu, dok su trgovici očekivali da će predsednik ECB Mario Dragi najaviti odlučnu akciju koja bi zadovoljila tržišta. Dragi je inače izjavio i da je postignut veliki progres u fiskalnoj konsolidaciji kao i da je Španija postigla veliki napredak na velikim broju frontova.
„Besmisleno je da se ide protiv evra, takođe je besmisleno da evro pada“, rekao je Dragi. Međutim, u trenutku kada je predsednik ECB ovo pričao na međunarodnom deviznom tržištu se upravo to dešavalo. Tako je evro dospeo na nivo od 1,2195 dolara. U Madridu se danas sastaju premijeri dveju zemalja, najteže pogodjenih krizom, Italijan Mario Monti i Španac Marijano Rahoj, koji će razgovarati o političkim rešenjima turbulencija koje potresaju njihove privrede.
Banka Engleske juče je takođe održala redovni mesečni sastanak, na kom je odlučeno da ključna kamatna stopa ostane 0,50 odsto, bez izmene programa stimulisanja privrede, poznatog kao kvantitativno labavljenje.
Monti je upozorio da kriza vraća na scenu „neke predrasude i stereotipe“ i naveo da se plaši povratka „starih fantoma zajedničkog skepticizma„. Tržišta u Evropi i Aziji su mirovala uoči sastanka ECB, u isčekivanju saopštenja Dragija. „Čekamo da vidimo da li ECB može svoje reči da sprovrede u dela“, rekao je trgovac firme HiFX Stjuart Ajv.
ECB je, program kupovine obveznica pokrenula 2010, ali ga je pauzirala nakon što je kupila oko 211,5 milijardi evra vredne obveznice Grčke, Irske i Portugalije, koje su primile pomoć, kao i Italije i Španije.
Kupovinu obveznica pratile su brojne kontroverze u svetu centralnog bankarstva, što je podstakloostavke dvojice nemačkih zvaničnika u ECB, koji su smatrali da taj program kompromituje nezavisnost banke. Moćna nemačka centralna banka i dalje nije oduševljena idejom ponovnog pokretanja programa.
