Recepti za lekove uštedeli milijarde
Da li smo u međuvremenu ozdravili, ili su lekari uplašeni da će opet morati sami da nadoknađuju troškove terapije koju su propisali pacijentima postali škrti na receptima, tek u prvoj polovini ove godine izdato je na recept čak šest miliona kutija lekova manje nego u istom periodu 2011.
U ovom trenutku se ne zna da li su pacijenti, zbog toga, više lekova morali sami da kupuju. Ali, u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja su izračunali da su troškovi terapije na recept u prvih šest meseci ove godine za 3,6 milijardi dinara manji nego od januara do juna lane.
Prema evidenciji RFZO, u prvoj polovini prošle godine izdato je o trošku osiguranja 48 miliona kutija lekova, a ove godine – 42. Ukupni troškovi lekova na recept za prvih šest meseci 2011. iznosili su 18,8 milijardi dinara, a ove godine 15,2 milijarde.
– Prvi put smo uspeli da izjednačimo budžetom planirane troškove za lekove na recept sa realnom potrošnjom – kaže za „Novosti“ profesor dr Aleksandar Vuksanović, direktor RFZO. – Tako smo uspeli i da smanjimo dug za lekove na recept, koji je trenutno nešto malo iznad 13 milijardi dinara. Teret smanjenja troškova za terapiju, međutim, nije se prelio na osiguranike. Ni procentualno učešće u ceni leka, ni fiksna participacija, od 50 dinara po kutiji, nisu povećani, nego smo do ušteda došli povećanjem konkurentnosti među proizvođačima i smanjenjem cena lekova.
Za procentualno učešće u troškovima terapije na recept i fiksnu participaciju, osiguranici su u prvih šest meseci 2011. godine, prema računici RFZO, izdvojili 2.581.000.000 dinara. A, od januara do kraja juna ove godine – 2.539.000.000 dinara.
Prema broju izdatih kutija na prvom mestu su i dalje lekovi protiv kardiovaskularnih bolesti, koje su i najmasovnije u Srbiji. Zatim slede lekovi za terapiju neuroloških oboljenja među kojima su i sedativi, pa medikamenti za bolesti metabolizma, uključujući i insuline, i oni protiv infektivnih bolesti, poput antibiotika.
Iako mnogi pacijenti tvrde da im je zbog pooštravanja režima za izdavanje sedativa, pa i antibiotika, otežano lečenje, u RFZO ne misle tako:
– Po savetu struke, koja nam je ukazala da se pojedine grupe lekova među kojima i antibiotici i benzodijazepini, nekontrolisano uzimaju, što šteti zdravlju i pretvara se u tabletomaniju, uvedene su precizne indikacije i procedura dobijanja tih lekova o trošku RFZO – kaže Vuksanović. – I to nam je, uz povećanje konkurentnosti među proizvođačima, omogućilo da nakon četiri godine finansijski možemo da izdržimo proširenje liste lekova koje je zaista bilo neophodno.
