Srpski lekari odlaze u Libiju
Libiji je potrebno nekoliko stotina zdravstvenih radnika, u čemu mnogi i iz Srbije vide svoju šansu. Petoro lekara i medicinskih sestara prva je grupa zdravstvenih radnika koja je otputovala u Libiju. Razlozi su jer je plata tri, četiri puta veća, a smeštaj i hrana su besplatni.
Iako je preživeo pakao građanskog rata u Libiji, profesor Boško Ranković, opet se vraća u tu zemlju, gde se situacija još nije u potpunosti stabilizovala.
„Kada sam se vratio posle rata u Libiji, ovde nisam dobio odgovarajuću platu. Bio sam samo konsultant pojedinih ordinacija i sada idem ponovo da osnujem kliniku za plućne bolesti u Sirtu, jer je oni nemaju i da edukujem mlade lekare Libijce za taj posao“, kaže prof. dr Boško Ranković, pulmolog.
Pored njega, u avionu za Tripoli biće još četiri zdravstvena radnika iz Srbije. I to je tek početak migracije belih mantila, narednih mesec dana odlazi još pedesetoro.
Medicinska sesetra Lidija Ninković kaže da joj je po povratku iz Saudijske Arabije bilo teško da nađe odgovarajući posao.
„Konkurisala sam na par mesta i dobila sam šansu da radim u Umčarima-kao povremeni rad u nekoj polusmeni. Ja nisam htela da pristanem da putujem sat i po i posle da se vraćam, da plaćam za put velike pare i da dobijem 500 dinara za dan“, rekla je Ninkovićeva.
Isti motivi za odlazak iz Srbije imaju i lekari i sestre i tehničari. Posebno zabrinjava to što odlaze specijalisti sa višegodišnjim iskustvom kojih je, inače, nedovoljno u zemlji.
Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević kaže da je država na gubitku.
„Sa jedne strane imate apsurd da 2.500 hiljade lekara čeka na birou bez neke izgledne šanse da se zaposli. Sa druge strane imate lekare koji su školovani i čije školovanje traje između 25 i 30 godina i koji kao gotovi stručnjaci odlaze u zemlje gde su vrlo cenjeni i dobro plaćeni“, rekla je Radosavljevićeva.
Ministraka zdravlja Slavica Đukić Dejanović smatra da se boljom saradnjom sa lokalnim samoupravama može uraditi više na zapošljavanju tih ljudi jer su oni, kako kaže, potrebni u preventivnim i aktivnostima ranog dijagnostikovanja i kvalitetnog lečenja.
„Skoro 85 odsto bolesti kojima se bavi medicina – 85 odsto se leči u primarnoj zaštiti. Dakle za njih ima mesta u jednoj malo drugačijoj organizaciji i naravno ne za sve odjednom“, kaže Đukić Dejanović.
Procenjuje se da školovanje jednog lekara specijaliste državu košta oko 100.000 evra. Najčešće odlaze u Sloveniju, Nemačku, Norvešku, Kuvajt, Libiju…
