Novi pravilnik za red na listama čekanja kod lekara

Novi pravilnik o listama čekanja, koji je pripremljen i nalazi se u Ministarstvu zdravlja, trebalo bi da otkloni probleme u vođenju lista, obezbedi da se one redovno ažuriraju i prikaže realno vreme čekanja na lekarske intervencije, poručili su iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Portparol RFZO Sanja Mirosavljević izjavila je Tanjugu da zdravstvene ustanove često ne ažuriraju liste čekanja, tako da isti osiguranici na jednu intervenciju čekaju u više zdravstvenih ustanova, evidentirani su već operisani, kao i pacijenti koji su odustali ili u međuvremenu preminuli.

„Zbog toga vreme čekanja nije realno i dosta je duže izraženo na listama čekanja, za koje su odgovorne zdravstvene ustanove, nego što je to u praksi“, navela je Mirosavljevićeva, podsetivši da se hitni slučajevi operišu odmah – bez čekanja.

Ona je ocenila da je nerealno zakazivati operacija za 10 godina unapred i dodala da joj se čini da zdravstvene ustanove liste čekanja ne vode na pravi način, već samo ispunjavaju formu ne vodeći, pri tom, računa o realnim podacima. Prema njenim rečima, da bi se prevazišli postojeći problemi u vođenju lista čekanja, RFZO, Institut za javno zdravlje „Batut“ i stručnjaci iz resornog ministarstva su pripremili novi pravilnik o listama čekanja i očekuje se da bude usvojen u što kraćem roku.

Mirosavljevićeva je podsetila da je pre godinu dana RFZO odlučio da formira jedinstvenu listu za kardiohirurške intervencije, na kojoj je figuriralo 4.000 imena, a koja je upola smanjena brisanjem pacijenta koji su duplirani, operisani, odustali..

Takođe, na jedinstvenoj listi smanjen je period čekanja na kardiohirurške intervencije na dva do tri meseca što je i svetski standard.

Kako je ukazala portparolka RFZO, pored neažurnog vođenja lista, ima i slučajeva neujednačenog iskorišćavanja kapaciteta, odnosno različite „produktivnosti“ u broju pruženih usluga.

„Na primer, imamo slučaj da jedna ustanova u toku godine obavi 1.500 pregleda na magnetnoj rezonanci i na pregled se čeka devet meseci, a druga obavi 5.000 MR pregleda i prima sve pacijente u roku od mesec dana“, kazala je Mirosavljevićeva.

„Tada moramo da se zapitamo zašto je to tako, odnosno da li zaposleni u toj bolnici ne rade i neispunjavaju svoje ugovorne obaveze ili možda ne rade dovoljno zato što nema dovoljno kadra ili je neki treći razlog…“, dodala je ona.

RFZO je takvu neujednačenost u radu premostio isplaćivanjem samo usluga koje su fakturisane, budući da su prethodnih godina zdravstvenim ustanovama sredstva obezbeđena i definisana bez obzira na broj i visinu fakturisanih usluga.

Međutim, to je samo prelazno rešenje, dodala je Mirosavljevićeva, koja smatra da se problemi mogu rešiti samo većom odgovornošću zaposlenih u zdravstvenim ustanovama koji i vode liste čekanja.

„Potrebno je da ih vode ažurnije i odgovornije, a da istovremeno Ministarstvo zdravlja i RFZO sagledaju mogućnosti u pogledu kapaciteta i kadra pojedinih bolnica, određivanjem norme i permanentom kontrolom ugovornih obaveza“, ocenila je portparolka RFZO.