Ruski zajam ne može s pruge u budžet

Ruskih 800 miliona dolara, o kojima se već godinama pregovara, po svemu sudeći neće završiti u infrastrukturi, kao što je dogovoreno. Kandidat za novog ministra finansija Mlađan Dinkić namerio je da taj novac iskoristi za podršku budžetu. To je već jednom učinjeno pre godinu dana, kada je 200 miliona dolara od ruskog zajma od milijardu dolara otišlo u državnu kasu. Pitanje je da li će Rusi ipak pristati da svoju građevinsku operativu koja je trebalo da se angažuje na infrastrukturnim projektima u Srbiji, ostave bez posla, kao i to da li ćemo morati da platimo veću kamatu od dogovorene.

U još aktuelnom Ministarstvu finansija objašnjavaju da će u praksi to biti moguće ako se „napravi politički dogovor“. Jer, ugovor o zajmu još nije potpisan.

To isto misli i Milovan Marković, direktor „Železnica Srbije“. Kaže da je na vladama dveju država da se dogovore da li će 800 miliona dolara otići za infrastrukturu ili u budžet. Ugovor o finansiranju još nije potpisan. Taj novac nije legao na račun naše države tako da teoretski može da bude prenamenjen. Ali pitanje je da li će se to svideti ruskoj strani.

– Reč je o međudržavnom kreditu. Kamatu subvencioniše njihova vlada. Preciznije, ona finansira poslove svojih firmi u inostranstvu. Pošto 70 odsto radova na srpskim prugama izvode ruske firme, njima je u interesu da pare budu usmerene u infrastrukturu. Osim toga, novac koji mi ulažemo, to jest 15 odsto vrednosti investicije, takođe bi otišao njima – objašnjava Marković i dodaje da ruske železnice sa kojima je u kontaktu nisu za to da pare budu preusmerene za druge namene.

On podseća da su ministarstva za infrastrukturu i finansije pregovarale o tom kreditu, a železnice su samo trebalo da koriste taj novac, tako da pregovarači treba da donesu odluku.

Na pitanje koliku štetu će „Železnice“ pretrpeti ukoliko novac ne ode u infrastrukturu, Marković kaže: „kratkoročno nikakvu“. Ali na dugi rok svakako, jer su pruge zrele za remont.

Projekti za ovaj veliki posao završeni su za deonice Beograd-Pančevo i Valjevo-Loznica. Za šest deonica na Koridoru 10 projekti će, počev od septembra, biti dostavljani sukcesivno. Od ovog novca bi trebalo da bude rekonstruisano 200 kilometara srpskog dela pruge Beograd-Bar, a 100 miliona dolara bilo bi izdvojeno za nabavku novih dizel-motornih vozova.

Malo je realna mogućnost da se deo ruskog kredita namenjenog za rekonstrukciju železnica preusmeri za podršku budžetu, ocenili su ekonomski stručnjaci za Tanjug.

Dekan Bankarske akademije Hasan Hanić naveo je da kod ocene o realnosti tog predloga treba imati u vidu da je „zajam zaključen i da predstavlja okvirni kredit, što znači da se sredstva povlače sukcesivno po projektnom principu“.

– „Železnice Srbije“ predlažu projekte koje vlada odobrava, a onda se odobrava deo od tih predviđenih 800 miliona evra, što može da traje prilično dugo – objasnio je on.

Država prema proceni stanja na računu mora da se zaduži za pokrivanje dela deficita i izmirivanje dospelih obaveza po ranije uzetim kreditima, naglasio je Hanić. Novo zaduživanje, u uslovima relativno visokog javnog duga, nije poželjno, ali je neminovno u ovom prelaznom periodu dok vlada ne sačini plan fiskalne konsolidacije, smatra profesor Hanić.