Šljiva nema ni za džem

Vreme je ove godine „ubilo“ i šljivu. Ništa nije išlo naruku voćarima – rod je u celoj Srbiji gotovo prepolovljen. A sve to će za posledicu imati i rast cena.

U Institutu za voćarstvo u Čačku kažu da će ovogodišnji rod podbaciti za bar 40 odsto.

– Suša je uticala tako što je uslovila smanjeno nalivanje plodova, kao i pojačano opadanje plodova – kaže za „Novosti“ Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku. – Čačak je jedan od vodećih proizvodnih regiona u Srbiji, sa oko 1,2 miliona stabala šljive. Veliki je broj starih zasada, gde preovlađuju stare autohtone sorte, koje uglavnom služe za prizvodnju rakije. Tako, u ovom kraju gotovo 80 odsto roda završi u rakiji.

Više od milion stabala šljive u Podgorini, zbog visokih temperatura imaće rod ispod proseka. U šljivicima još nedozreli plodovi sa grana uveliko opadaju. Stručnjaci kažu da se na taj način stabla bore za opstanak za vreme visokih temperatura.

– Na početku proleća šljiva je nagoveštavala dobar rod, ali su temperaturni šokovi, smena hladnog i toplog vremena poremetili razvoj plodova – kaže Zlatan Pavlović, član organizacionog odbora „Sajma šljiva“ u Osečini. – Šljiva se ionako teško bori sa visokim temperaturama, kakve vladaju ovog leta. Zato se stabla suše, odbacuju plodove, da bi uopšte preživela. Ako se ovako nastavi, ove godine šljive neće biti ni za teglu džema, a kamoli za rakiju ili sušenje.

U Jadru, Rađevini, Azbukovici i Podrinju, gde je pod šljivom oko 5.000 hektara, ovogodišnji rod će, po proceni stručnjaka Zavoda za poljoprivredu u Loznici, biti skoro za dve trećine slabiji. Umesto očekivanih osam tona po hektaru, ovog leta, može se očekivati nešto više od dve tone.

Mraz

Diplomirani inženjer voćarstva Zlatica Krsmanović, iz Zavoda za poljoprivredu u Loznici, kaže da je najteži udarac šljivi zadao mraz, početkom aprila, kada je to voće bilo u punom cvetanju, a zatim je je usledila dugotrajna suša, koja i dalje traje. Prema njenim rečima, situacija je utoliko teža što je u ovom delu Srbije tek petina novih zasada, gde se primenjuju intenzivnije agrotehničke mere.