Jesen mesi skuplji hleb
Direkcija za robne rezerve, sva je prilika, neće obnoviti zalihe hlebnog žita sa planiranih 100.000 tona. Razlog – ratari nemaju interes da prodaju novi rod po ceni od 23 dinara po kilogramu, s uračunatim PDV-om.
Prema podacima udruženja „Žita Srbije“, Direkcija za proteklih desetak dana od objavljivanja oglasa ima rezervisanih samo 14.000 tona, što u krajnjem slučaju i ne znači da će toliko biti i isporučeno. Jer, po proceduri prodaja pšenice državi prvo se prijavi Produktnoj berzi u Novom Sadu, zatim se zaključuje ugovor s direkcijom, roba se skladišti i tek onda isplaćuje.
Vukosav Saković, predsednik ovog udruženja, kaže da je razlog za slabo interesovanje to što država nije dobro odmerila cenu.
– Ponuđena otkupna cena je manja od tržišne koja trenutno iznosi 23,5-24 dinara po kilogramu i isplaćuje se odmah za razliku od situacije kada je kupac država. Dodatno, kada država pšenicu otkupljuje od pravnih lica, odbija se PDV, pa na kraju dobijuneto 21,3 dinara po kilogramu. Da je država dala pravu cenu, obnovila bi zalihe, tačnije sve bi kupila samo u jednom danu. Država može i da poveća otkupnu cenu, ali mislim da to nije realno, jer ova vlada odlazi, a naredne sedmice formira se nova – kaže Saković.
Naš sagovornik priznaje da se od trenutka kada je država saopštila da će intervenisati na tržištu, znači samo u poslednjih desetak dana, situacija promenila. Zbog suše ne samo kod nas već i u svetu poskupeli su kukuruz i soja. Praktično su povukli i cenu pšenice na više. Od toga da smo pre žetve imali najskuplju pšenicu u regionu sada smo u prilici da imao najjeftiniju. U Mađarskoj hlebno žito košta 26,6, u Rusiji 24,46 dinara, u Ukrajini 20,68, u Francuskoj 31, u SAD 30,92 dinara po kilogramu.
Naredni period će pokazati koliko će pšenica da košta. Uredba o ograničenju cene hleba važi do kraja septembra. Međutim, mlinari i pekari već su počeli da se preračunavaju.
U udruženju „Žitovojvodina“ podsećaju da je prošlogodišnja cena pšenice u žetvi bila 17-18 dinara po kilogramu, što znači da je povećana najmanje 30-35 odsto.
– S obzirom na nabavnu cenu ovogodišnjeg roda, kao i to da su drugi inputi poskupeli ili je najavljeno poskupljenje, neminovno je da brašno poskupi. Računica pokazuje da će brašno da košta, podrazumeva se ono u rinfuzi u mlinu, 36-38 dinara po kilogramu. Kritična donja granica ekonomske izdržljivosti za mlinarstvo je da brašno bude 50 odsto skuplje – kaže Sima Matić, direktor udruženja, dodajući da će svaki mlin, u zavisnosti od strukture proizvodnje, kvaliteta brašna, izvozne orijentacije, korišćenja kapaciteta, troškova proizvodnje, da formira svoju prodajnu cenu.
Po njegovom mišljenju, robne rezerve su reagovale kasno i neadekvatno. Čak i da otkupe planiranih 100.000 tona, to je svega pet odsto ukupnog roda i ne može ozbiljnije da utiče na realno stanje. On tvrdi da je siva ekonomija u mlinarstvu, uprkos njihovim protestima državi, sve veća i da se preko 300.000 tona pšenice samelje u sivoj zoni. Time se, kaže, ugrožava opstanak industrijskih mlinova i pekara.
Mlinari i pekari, kao da još uvek ne žele da kažu koliko će to hleb morati da poskupi. Ipak je činjenica da će i oni, a pogotovo država, morati da se izračunaju koliko će to da bude. Jer, uredba o ograničenju cene hleba važi do kraja septembra.
