Kako u Grčkoj nestaje novac iz EU fondova?
Koliko novca iz Evropske unije namenjenog oporavku Grčke nestane u mutnim kanalima, teško je proceniti. Osim toga birokratija i manjak kontrole otežavaju istragu, ali neki primeri pokazuju da je pronevera puno.
Radilo se o jednom od najspektakularnijih ali i najspornijih procesa proteklih godina u Grčkoj. Krajem juna ove godine devet profesora i čelnih ljudi Univerziteta Panteion iz Atine osuđeno je na visoke zatvorske kazne. Do osude je došlo jer su ’90-ih godina proneverili osam miliona namenjenih nauci i istraživanju.
Novac Evropske unije završio je na privatnim računima profesora. Da stvar bude gora, optuženi su delomično igrali i važne političke uloge. Tako je nekadašnji rektor Dimitris Konstas predvodio grčku delegaciju pri Veću Evrope.
U grčkim medijima se već neko vreme provlače pikantni detalji ove afere. Tako je knjigovođa univerziteta vozio Ferari a novac namenjen nauci se trošio na luksuzna uređenja vikendica optuženih. Uprkos svemu optuženima nedostaje svaki osećaj za krivicu. Oni doduše priznaju prevaru ali tvrde da su za nju odgovorni drugi i da je proces protiv njih politički motivisan. Optuženi su najavili da će se žaliti protiv presude i da će ići do Evropskog suda za ljudska prava. Jedno je međutim sigurno: slučajevi poput afere Panteion samo su vrh ledenog brega. Godinama su sredstva iz Brisela završavala u mutnim kanalima a njihovo praćenje je, zbog glomazne birokratije, gotovo nemoguće.
Novac bez traga ne nestaje samo u području nauke već i privrede. Kako piše dnevni list „Ta Nea“ iz Atine od 1989. pa do danas se iz Brisela u Grčku slilo preko 90 milijardi evra ekonomskih podsticaja. Dobar deo ovog novca je propao ili u besmislenim ili jednostavno nepostojećim projektima. Nekadašnji državni sekretar u ministarstvu ekonomije Joanis Cukalas i današnji član Evropskog parlamenta tvrdi da do dan danas ne postoji uverljiva studija o tomu gde je završio novac iz EU-fondova.
„Sigurno, ako pogledate sve te auto-puteve, podzemne železnice i aerodrome postaje jasno da se nešto i učinilo, što je i dobro za ovu zemlju. No nigde ne postoji pregled ukupnih izdataka i preciznog stanja u kom se nalaze projekti“, zaključuje Cukalas.
Najbolji primer za netransparentne projekte su mnogobrojne zadruge maslinara, posebno na ostrvu Krit. Ove zadruge su decenijama rod prikazivale mnogo većim od stvarnog kako bi pobrale što više podsicaja iz fondova EU-a. Dokaz za to nije moguće naći jer još uvek ne postoje delotvorni kontrolni mehanizmi kada su u pitanju poljoprivredne subvencije. Grčki maslinari su tako godinama objavljivali izveštaje koje je mogla da kontroliše samo uprava zadruge. Ali za to, kako piše dnevnik „Ta Nea“, često nije bilo ni volje ni motivacije.
