Kasno za spas, suša „spalila“ sve
Suša prepolovila prinose kukuruza i malina, a u voćnjacima rod manji i za 90 odsto. Čak i da padne kiša, neće pomoći većini kultura, piše „Novosti“.
Suša je ove godine obrala čitav rod i na oranicama i u voćnjacima i povrtnjacima. Vrućina je „odnela“ polovinu, a negde i do 70 odsto kukuruza.
Presušili i malinjaci i voćnjaci, a kajsija će biti čak 90 odsto manje nego lane. Šteta čeka zvanične procene, ali je sigurno da će se meriti u milijardama. Posledica će biti i rast cena.
Mnogobrojna udruženja poljoprivrednika obratila su se nadležnima da ovogodišnju sušu zbog desetkovanog roda proglasi elementarnom nepogodom.
„Lokalne samouprave trenutno procenjuju štetu od suše. Ukoliko dođe do njihovih inicijativa, razmatraće ih Štab za vanredne situacije.
Članovi ovog štaba utvrdiće visinu štete na nivou cele države i na osnovu toga doneti preporuke o sprovođenju raspoloživih mera pomoći“, rekao je za „Novosti“ Aleksandar Prodanović, direktor Uprave za vode Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede.
Kako i koliko će država moći da pomogne poljoprivrednicima, zavisi od toga koliko para ima u državnoj kasi. U takvim situacijama, osim finansijske podrške, šteta u agraru se može delom nadoknaditi i oslobađanjem poljoprivrednika od poreza ili dugova.
Na njivama u srpskoj žitnici – alarmantno. Umesto 90, što je inače višegodišnji prosek, u Vojvodini je u junu palo jedva tridesetak litara kiša. U najtežem stanju je, kažu stručnjaci, kukuruz, zasejan na oko 600.000 hektara.
„Polja na kojima je kukuruz sasvim su suva. Zaista se ne usuđujem da prognoziram konačan prinos, ali će ovo izvesno biti mršava godina. Čak i ako obilnije kiše padnu, tokom naredne sedmice za značajan deo površina biće kasno“, potvrđuje dr Goran Bekavac, sa novosadskog Instituta za ratarstvo.
Berba malina širom Srbije je na izmaku, a suša i nedostatak irigacionih sistema u zasadima, „obrali“ su više od polovine prinosa. Umesto očekivanih 90.000 tona, biće uskladišteno i izvezeno upola manje „crvenog zlata“. Ceo lanac ipak će preživeti lošu sezonu jer uporedo sa nestašicom ovog voća – raste i otkupna cena koja se „popela“ na 180 dinara za kilogram.
„Negde je suša „odnela“ polovinu, negde i do 70 odsto roda. Ono najkvalitetnije predato je hladnjačarima po niskoj prosečnoj ceni od 120 dinara. Sada proizvođači za 180 dinara predaju svega dva do tri procenta preostalog roda“, kaže Dragiša Terzić, predsednik Unije proizvođača.
Višenedeljna suša u čačanskom kraju najpogubnije je „dejstvovala“ na malinjake, šljivike, ali posebno na kajsiju. Ovogodišnji rod kajsija je čak 90 odsto manji od prosečnog, a rod šljiva biće prepolovljen.
U niškom kraju, poljoprivrednici takođe ne skidaju pogled ka nebu, te se raduju i najmanjem oblačku. Ako se produži ovogodišnja suša, ne samo da će prinosi poljoprivrednih kultura biti za 30 odsto skresani već preti i desetkovanje stočnog fonda.
Povrtarska proizvodnja u leskovačkom kraju će biti manja od 10 do čak 50 odsto, što će uticati na ponudu i na cene. Paprike će biti manje za oko 10 odsto u odnosu na ranije godine, paradajza za 10 do 20 odsto, a prinos krompira na parcelama koje nemaju uslove za navodnjavanje biće prepolovljen.
