Oko četiri miliona Amerikanaca se sprema za Sudnji dan
Infrastrukturno pripremanje za smak sveta koji nas, po ideji, ne sme zateći nespremne, poznata je pojava još od starozavetne biblijske priče o Nojevoj barci, ali kao svojevrsna subkultura posebno je uzela maha u zadnjih stotinjak godina. U Americi je silnu novu energiju dobila u 21. veku nakon Millenium bug-a, napada na njujorške kule bliznakinje, prirodnih katastrofa i finansijskog sloma bankarskog sustava.
Prema nekim klasifikacijama, ‘preživljavanje’ je počelo da se razvija nakon sloma Wall Streeta – ali onog 1929. godine, da bi se u idućih devet decenija pod njegovom kapom nakupila poveća lista pošasti za koje se valja pripremiti: atomski rat, udar meteorita, globalno zagrevanje, kataklizmički potresi, orkani, tajfuni, epidemije, Sudnji dan u biblijskom ili pak majanskom predskazanju…
Internet stranica Endoftheamericandream.com tvrdi da bi u današnjem SAD-u moglo da živi i do četiri miliona ljudi koji se spremaju za sudnji dan, običnih komšija koji mahom u tajnosti, u želji da izbegnu stigmu čudaka i spreče da im neko ugrozi misiju, kopaju bunkere, nabavljaju gas maske i pomoćne generatore, skupljaju zalihe hrane, vode i lekova u strahu pred nekom od verzija kraja sveta kakvog poznajemo. Inače, čak 15 odsto svetskog stanovništva smatra da će se smak sveta dogoditi za vreme njihovih života.
Takve kataklizme su već prisutne, ali ne pogađaju celokupnu civilizaciju. Svetovi se ruše zavelike zajednice ljudi: holokaust, atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki, glad u južnim predelima SSSR-a 30-ih godina prošlog veka, radijacija u černobilskoj zoni, potapanje New Orleansa i cunami u južnoj Aziji 2004. godine samo su neki od takvih primera.
Neki od onih koji se pripremaju za smak sveta strahuju od konkretnih pošasti, a neki jednostavno gube poverenje u sistem, pa nastoje da se organizuju tako da sami zadovoljavaju sve svoje životne potrebe. Socijalna stratifikacija ovih ljudi ne otkriva mnogo, dolaze iz različitih društvenih slojeva, ali posebno je zanimljivo da situacija s američkim društvom ipak nije apokaliptična kao u nekim drugim delovima sveta – na njihovoj teritoriji nema rata ni totalne ekonomske depresije, veliki deo Amerikanaca još uvek živi natprosečno visokim standardom u odnosu na ostatak globusa.
Neki od bogatijih ljudi koji se pripremaju za smak sveta podigli su na privatnim imanjima svojevrsne tvrđave: teksaški investitor Kajl Bas navodno nije jedini koji je na svom izolovanom ranču sagradio utvrđenje od 3.700 kvadratnih metara sa sopstvenim izvorom vode i zastrašujućim arsenalom oružja. U Kanazasu, u napuštenom silosu za lansiranje projektila, izgrađeni su luksuzni stanovi za ovu namenu.
Voda je jedan od ključnih strateških interesa za ove ljude. Među traženim potrepštinama su i zlato, srebro i keš, ali poseban status ima oružje. Pripremanje za preživljavanje apokalipse mnogima je, čini se, zgodno obrazloženje za konzumaciju kulta oružja.
Mnogi u ovome vide i mogućnost za ostvarivanje profita. Tako je osnivač sajta 2012suplies.com, aludirajući na majansko proročanstvo, napravio unosan biznis prodajući „sve što vam treba za preživljavanje u ekstremno teškim uslovima“. Profit su već nanjušile i korporacije: trgovački lanac Costco nudi svojim mušterijama paket sa kojim ste spremni za katastrofu koji za 3.199 dolara jamči devetomesečne zalihe hrane za četvoro ljudi plus prenosni generator.
Sugeriše se da veliki uticaj na ovu subkulturu imaju postapokaliptični blokbasteri, a sasvim je moguće da se ovi filmovi i snimaju za ljude koji će spremni dočekati smak sveta.
