Koji naslovi u medijima su bacili svetske investitore u očaj?
U pozadini brojnih problematičnih pitanja koja evrozonu još uvek drže u krizi, nalaze se i pesimistični medijski naslovi koji su u posljednje vreme punili novinske stupce i investitore širom Evrope ponovno bacili u očaj i pokolebali i ono malo preostalog optimizma.
‘Evropa još uvek nema fiskalnu uniju’, ‘Evropski čelnici će morati da preduzmu mnogo više da bi se suočili s krizom’, ‘Južnoj Evropi je potreban veći rast’, samo su neki od zabrinjavajućih naslova koje su ulagači imali prilike da pročitaju prošle nedelje u medijima, a koji su izazvali ponovno agoniju u investitorskim krugovima Evrope.
Business Insider odabrao je sedam najupečatljivih naslova koji su obilježili proteklu sedmicu.
1. Počinje realizacija planova donesenih na EU samitu
Investitori su sve više zabrinuti kako plan o direktnoj dokapitalizaciji banaka iz dva evropska fonda, koji su evropski čelnici prihvatili na poslednjem održanom samitu krajem juna, zapravo i nije ono što bi trebalo biti. Neki smatraju kako bi ovo mogao biti samo lukavi računovodstveni trik, a ne stvarni plan koji će slomiti zapetljani lanac povratnih informacija između nacionalnih vlada i banaka.
2. Nemački Ustavni sud ispituje ESM
Nemački Ustavni sud najavioje da će 10. jula održati raspravu da bi ispitao ustavnost Evropskog stabilizacijskog mehanizma (ESM). Naime, kritičari ESM-a tvrde kako on šteti nemčkom suverinitetu jer je permanentan i ne može da funkcioniše bez posebnih odobrenja nemačkog parlamenta. Ukoliko Ustavni sud odluči da detaljnije razmotri celu stvar to bi moglo da odgodi ratifikaciju paketa pomoći iz fondova za spašavanje i na više meseci.
3. Skandal sa LIBOR-om srušio poverenje u centralne banke
LIBOR (London Interbank Offered Rate) je prosečna kamatna stopa koju procenjuju vodeće londonske banke i prema kojoj se banke međusobno zadužuju.
Sudeći prema planovima donešenim na poslednjem samitu EU, ECB bi uskoro mogla biti zadužena za regulaciju banaka na području zemalja koje koriste evro. Komercijalne banke kao što je Barclays navodno su manipulisale jednom od najvažnijih i vodećih kamatnih stopa koja – BBA LIBOR – koja određuje međusobne troškove pozajmljivanja banaka. Skandal je dodatno začinio i bivši izvršni direktor te banke, Bob Dajmond, koji je u svom svedočenju ispred britanskog parlamenta izjavio kako su centralne banke duže vreme znale za manipulaciju kamatnom stopom te da su ju čak i podsicale tokom finansijske krize kako bi banke mogle da nastave pozajmice jedne od drugih.
4. ECB više ne želi da prihvati obveznice kao kolateralnu štetu
ECB je odlučio da komercijalnim bankama više neće dozvoljavati da kao zalog pri pozajmljivanju od te institucije koriste obveznice s državnom garancijom, osim u izuzetnim slučajevima.
Ovim se potezom ECB nastoji da ograniči izloženost „stresu suveriniteta“. Osim toga, ograničava onu vrstu kapitala koju banke mogu iskoristiti prilikom pozajmljivanja od ECB-a protiv te institucije što pak povećava „stres finansiranja“.
5. Finci će blokirati ESM kod kupovine državnih obveznica
Finska vlada najavila je da će blokirati ESM kod kupovine državnih obveznica da bi smanjili troškove posuđivanja u problematičnim zemljama kao što su Italija i Španija. U tim nastojanjima podršku će im možda pružiti i Holanđani. S obzirom na to da obveznice koje je ECB kupila u prošlosti nisu uspele da potisnu tržišne teškoće, to pomalo i ima smisla.
6. Ustavni sud odbacio mere štednje portugalske vlade
Portugalski Ustavni sud odbacio je planove portugalske vlade o ukidanju 13. plate za radnike u javnom sektoru, tvdeći da se time narušava jamstvo jednakosti radne snage. Ovaj potez verojatno neće imati velik uticaj na težnje vlade da smanji javni dug, no simbolično ukazuje na neučinkovitost vlade u provođenju reformi.
7. Grci neće odmah ponovno ugovoriti dvoj paket pomoći
Grčki ministar financija Janis Sturnar najavio je kako će grčka vlada odustati od ponovnih pregovora o uslovima finansijskog paketa pomoći sve dok vlada ne počne sa bržim sprovođenjem ekonomskih reformi.
Niko nije hvalio ni prethodne poteze grčkih čelnika u nastojanjima da zaustave krizu, ali s obzirom na činjenicu da se većina Grka na izborima izjasnila kako su protiv mjera strogih mera štednje, ovaj potez bi mogao biti problematičan te povećati nezadovoljstvo građana političkom situacijom u zemlji.
