Bez kiše rod će biti prepolovljen

Ekstremno visoke temperature ubrzale su zrenje i žetvu pšenice i ozbiljno ugrožavaju rod kukuruza i ostalih kasno-jarih kultura, a stručnjaci upozoravaju da ukoliko uskoro ne bude kiše, prinosi mogu biti manji za 30, pa čak i 50 odsto.

Aktuelna suša ozbiljno preti prinosima poljoprivrednih proizvoda, a dugoročna vremenska prognoza ne daje nikakav povod za optimizam, danas je izjavio Tanjugu upravnik Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Ðorđe Jocković.

On je istakao da odavno nismo imali ovako nepovoljnu vremensku situaciju i da ga sve podseća na 2000. godinu kada su zbog suše prinosi bili značajno smanjeni.

Jocković je precizirao da su sušom najviše pogođeni kukuruz, šećerna repa i soja, ali da „posledice oseća čak i suncokret koji je poznat kao tolerantna biljka na vremenske uticaje“.

„Na lakšem zemljištu i na površinama na kojima nije primenjena agrotehnika kukuruz je gotovo potpuno izgoreo i teško da će bilo kakva eventualna kiša učiniti da se situacija promeni. Na tim površinama već sada je jasno da će rod biti slabiji za najmanje 30 do 50 odsto“, istakao je on.

Stručni saradnik Poljoprivredno savetodavne službe Kragujevac Dobrivoje Popović izjavio je Tanjugu da će se prinosi useva sa oraničnih površina u Šumadiji prepoloviti ukoliko ne bude kiše ovog meseca.

„Tropske vrućine i suv vetar, ukoliko ne bude kiše prepoloviće prinose kukuruza, suncokreta, šećerne repe, deteline „lucerke“ i posebno krmnog bilja“, rekao je Popović.

Prema njegovim rečima, da bi rod useva bio prosečan, potrebno je da od maja do avgusta padne 300 do 400 litara kiše po kvadratnom metru i podsetio da je u maju palo svega 15 do 20 litara kiše po kvadratnom metru. On je dodao i da zemljište Šumadije i Pomoravlja nema rezervnu vlagu.

Popović je podsetio da u dobroj rodnoj godini, prosečan prinos kukuruza je oko šest tona po hektaru, a suncokreta oko tri tone.

U Šumadiji je, na području sedam opština, na oko 110.000 hektara obradivih oraničnih površina, najviše zasejano kukuruza – na oko 50.000 hektara, zatim pšenice na oko 20.000, suncokreta znatno manje nego ranijih godina, a tu su i ječam, tritikale i ovas.

„Krmno bilje ima ozbiljnu proizvodnju u Šumadiji i zasejano je na između 10.000 i 15.000 hektara, od čega 30 odsto čini proizvodnja lucerke i ostalih detelina“, rekao je Popović.

U vranjskoj Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Tanjugu je rečeno da ako ovog vikenda ili najkasnije za nedelju dana na jugu Srbije ne bude kiše, suša će „obrati“ površine pod kukurozom.

„Malo je reći da je u našem kraju kukuruz u kritičnoj situaciji. Ako u narednih sedam dana ne bude kiše, prinosi po hektaru će biti manji za oko 30 odsto“, kaže inženjer Nada Lazović Ðoković.

Ona podseća da bi tako suša ovom siromašnom kraju zadala ozbiljan udarac, jer je samo u Vranju kukuruz zasejan na 18.000 hektara.

„Na drugoj strani“, navela je Lazović Ðoković, pšenica se nekako bori i izboriće se, tako da se na svih zasejanih 16.500 hektara očekuju prinosi oko tone po hektaru.

Ona takođe kaže da je sa povrtarskim i drugim kulturama situacija kao i svuda – tamo gde je obezbeđen sistem navodnjavanja i primena agrotehničkih mera prinosi će biti prema očekivanjima.

Inače, na jugu Srbije žetva ječma je u završnoj fazi ili je završena, a za žetvu pšenice obavljaju se poslednje pripreme.

Koordinator za ruralni razvoj na područiju Topličkog okruga Ivan Nikolić kazao je danas Tanjugu da ekstremno visoke temperature nepovoljno utiču na sve useve na području Topličkog okruga , dok su reke presušile ili su u fazi presušivanja.

On je objasnio da su trenutne visoke temperature ubrzale zrenje žetve i pšenice koje su zbog toga izuzetno lošeg kvaliteta.

„Trenutne visoke temperature negativno utiču i znatno smanjuju količinu kao i sam kvalitet proizvoda na područiju Topličkog okruga „, dodao je Nikolić.

On je istakao da su visoke temperatura koje su na područiju Topličkog okruga ovih dana dostizale i do 40 stepeni najviše štete nanele kukuruzu i koštunjavom voću čiji su prinosi prepolovljeni.

Na oko 5.000 hektara u blačkoj opštini zasađeno je dva miliona stabala raznih sorti šljive zbog čega proizvodnja šljive u toj opštini trenutno zauzima osam do 10 odsto proizvodnje ovog voća na području cele Srbije.

Trenutne visoke temperature ne samo da su ubrzale zrenje i žetvu pšenice, već i ozbiljno ugrožavaju rod kukuruza i ostalih kasno-jarih kultura, izjavio je za Tanjug direktor Poljoprivredne stručne službe u Subotici Damir Varga.

„Prognoze po pitanju prinosa kasno-jarih kultura, kao što su kukuruz, pšenica, soja i šećerna repa nisu nimalo optimistične. Ukoliko ne bude najavljene kiše naredne nedelje, prinosi će biti znatno ispod očekivanih, a na pojedinim parcelama ih uopšte neće ni biti“ – rekao je Varga.

On je precizirao da se ovi usevi nalaze u fazi oplodnje i nalivanja zrna, koja protiče pod veoma visokim temperaturama koje će svakako uticati na fertilnost polena i uzrokovati oplodnju koja neće biti 100-postotna.

„Ukoliko po ko zna koji put `omane` najavljena prognoza i početkom naredne nedelje ne bude padavina, mogu se očekivati veoma niski prinosi kakvi su bili 2000. i 2003., a možda čak i niži“ – smatra Varga.

Prema izveštaju Gradske službe za poljoprivredu pod kukuruzom je u Subotici ovog proleća posejano 40.785 hektara.

Suša ugrožava useve, bez kiše rod će biti prepolovljen