Festival u u Karlovim Varima: Vreme lažnih heroja
Skroman bilans kvalitetnih filmova u glavnom takmičarskom programu, uz veoma slabu podršku programa „Istočno od Zapada“, među kojima ima niz filmova na ivici gledljivosti, poput „Negde u Paliluli“ Rumuna Silvija Purkarete ili „Yuma“ Poljaka Pjotra Mularuka, ozbiljno dovode u statusno pitanje festival u Karlovim Varima kao jedan od vodećih u centralnoj i srednjoj Evropi.
Da nevolja bude veća, program „Deset mladih evropskih reditelja koje treba pratiti“ u izboru kritičara renomiranog američkog časopisa „Verajeti“, rađen u saradnji sa Evropskom filmskom promocijom, koji je uvek donosio pažnje vredna programska osveženja, nije se ove godine proslavio. U ekonomskim turbulencijama na tržištu očigledno je da je „Verajeti“ izgubio svoj pređašnji interes za promociju evropskih filmova, a ponuđeni izbor se u to izvrsno uklopio. Iz regiona ovde je mesto našao Slovenac Nejc Gazvoda sa „Izletom“ u kome troje drugara na putu na more dele svoja sećanja na prošlost i strahove pogleda u budućnost.
U postojećoj situaciji pažnja publike se neminovno okrenula ka informativnim programima izbora filmova sa drugih vodećih festivala, poput, „Drugačiji pogled“ (gde se našao i film mlade Maje Miloš „Klip“), a naročito ka programu „Horizonti“ čiju okosnicu čine filmovi nagrađeni u Berlinu i Kanu. Posebnu medijsku pažnju skrenuli su, na primer, italijanski filmovi „Cezar mora da umre“ braće Tavijani (dobitnik „Zlatnog medveda“ u Berlinu) i „Realiti“ Matea Garonea (Gran pri žirija u Kanu) ne samo zbog visokog kvaliteta, nego čak više zbog činjenice da su u oba slučaja reditelji kao glumce uzeli stvarne osuđenike. Kod braće Tavijani se i radnja dešava u ozloglašenom zatvoru Rebiblija, čiji zatvorenici pripremaju predstavu na temu Šekspira, a Garone je za glavnog junaka svog filma, koji je opsednut učešćem u „Velikom bratu“, uzeo Anijelu Arenu, osuđenika na doživotnu robiju.
Ovaj izuzetan program doneo je i Hanekeovu „Ljubav“ (Zlatna palma u Kanu), „Lov“ Tomasa Viterberga (koji vodi na listi glasova publike), „Svete motore“ Leosa Karaksa, „Iza brda“ Kristijana Mungujua, „U magli“ Sergeja Loznice (nagrada FIPRESCI u Kanu). A posebnu pažnju privukao je i omnibus „7 dana u Havani“ sedmorice poznatih reditelja, u kome u epizodi Argentinca Pabla Trapera igra samog sebe naš poznati reditelj Emir Kusturica, koji uspostavlja prijateljstvo sa taksistom u Havani.
Dominirajuća zvezda ovogodišnjeg festivala je Helen Miren, dobitnica „Kristalne kugle“. Sinonim za englesku kinematografiju, pogotovo kao dobitnica Oskara za ulogu Elizbete II, inače je ruskog porekla, o čemu sama kaže: „Moji istočnoevropski koreni su veoma snažni i bilo mi je drago da u Saboovom filmu ’Vrata’ tumačim karakter koji odražava realnost života ljudi sa istoka Evrope.
