Zašto država ne sme da izgubi EPCG
„Ukoliko bi Elektroprivreda bila ili neprincipijelno izdeljena ili većinski prešla u nečije vlasništvo, to bi bilo isto kao da krvotok nekog živog organizma date nekome, a vi i dalje smatrate da je taj organizam vaš“, ocenio je profesor Elektrotehničkog fakulteta Sreten Škuletić.
Prenosimo vam delove intervjua koji je Škuletić da za list „Vijesti“.
Da li smatrate da Vlada ne treba da dozvoli da država u EPCG izgubi većinski udeo i da li zagovara da ostane jedinstvena kompanija ili da se podeli tako što bi italijanskom partneru A2A pripao hidropotencijal?
Verovatno se sa mojim mišljenjem neće saglasiti deo stručne i ostale javnosti, ali na osnovu 40 godina bavljenja problemima „Elektroprivrede“ smatram da država treba da zadrži većinsko vlasništvo nad svim vitalnim i važnim resursima.
Da li je struja skupa u CG s obzirom na kvalitet električne energije, i da li smatrate da nije stvoren ni socijalni ambijent koji može da podnese sadašnje cene?
Kod nas se odomaćila praksa da se često mešaju dva stručna pojma. Naime, struja se ne prodaje, pa nema ni svoju cenu. Zato ne može biti ni skupa ni jeftina. „Elektroprivreda“ u svojim objektima proizvodi i prodaje električnu energiju, tako da se može govoriti samo o ceni električne energije. Ta cena treba da obuhvati sve realne troškove vezane za njenu proizvodnju, transformaciju, prenos i distribuciju, kao i troškove amortizacije i proste reprodukcije, troškove upravne i prodajne režije i slično. Da obuhvati sve objektivne i realne parametre vezane za troškove koji moraju biti uključeni u realnu cenu električne energije.
On je upozorio na to da na formiranje cene električne energije ne smeju uticati nikakvi drugi neproizvodni, netehnički, politički, socijalni i slični uticaji.
Kako i do kada CG može rešiti deficit električne energije?
„Da bi se sagledali uzroci postojanja deficita električne energije, kao i mogućnosti njegovog rešavanja potrebno je detaljno i svestrano analizirati elektroenergetski bilans zemlje. Ova analiza pokazuje da u periodu dužem od 30 godina Crna Gora ima deficit, koji se obično, zavisno od godine, kreće u granicama između 30 i 50 odsto. On je podsetio da je, između ostalog, prosečna godišnja proizvodnja svih postojećih elektrana oko 2.530 gigavat-sati, a elektroenergetski sistem CG se sastoji od dve velike hidroelektrane, termoelektrane i sedam malih hidroelektrana.
Ukupna potrošnja konzuma CG varira od godine do godine. I pored poznatog stanja, potrošnja se u pojedinim godinama kreće i preko 4.700 GWh/godišnje. Podaci ukazuju na jasnu računicu da je u tim slučajevima za postizanje balansa proizvodnje i potrošnje, odnosno izbegavanje deficita, neophodno obezbediti još skoro istu količinu električne energije, kolika je srednja godišnja proizvodnja svih elektrana u elektroenergetskom sistemu Crne Gore“, istakao je Škuletić.
On je ukazao da je ovoliki deficit uglavnom izazvan brzim porastom broja korisnika električne energije, koji nije adekvatno praćen izgradnjom novih potrebnih izvora, podsećajući da je najmlađa hidroelektrana starija od 36 godina, a jedina termoelektrana počela da radi pre 30 godina.
„Uzimajući u obzir da je raspoloživi hidropotencijal do sada iskorišćen u malom procentu (oko 17 %), to se nameće kao najverovatnije rešenje za eliminisanje postojećeg deficita. Postoje i određene rezerve uglja koje su samo delimično iskorišćene, ali i još nedovoljno ispitane, dok od novih izvora značajniju perspektivu ima korišćenje sunčevog zračenja, energija vetra i energija biomase“, naveo je Škuletić.
