Zdravstvena moć maline
Malina je iz porodice ruža. U njoj ima dosta vode, ugljenih hidrata, nešto belančevina, vrlo malo masti; organske kiseline: limunska, salicilna, elaginska, jabučna; antocijani, polifenoli, pektin, tanini, šećeri – fruktoza i saharoza; dosta dijetnih vlakana; brojni su vitamini, minerali i oligoelementi. U 100g malina ima samo 40 kCal.
Prva asocijacija kada se pomene malina je elaginska kiselina. Ona pravi komplekse sa toksičnim metalima i tako podstiče njihovo izlučivanje iz organizma.
Sprečava nastajanje malignih ćelija. Kada su one već prisutne u organizmu, na njih deluje tako što usporava ili potpuno zaustavlja njihovu deobu; izaziva njihovu programiranu smrt i blokira oštećenje DNK – ima antimutageno dejstvo.
Ne deluje na normalne ćelije zadužene za imunološki odgovor – ne ubija ih. Zamrzavanje ili termička obrada ne uništavaju elaginsku kiselinu; u džemu je ima više nego u svežem voću, jer je njena koncentracija najveća u semenkama maline. Ima je još u kupinama, borovnici, naru i crnom vinu.
Dobra za bolesti bubrega, bešike…
U malini se nalaze i prirodni aspirini (salicilna kiselina). Zbog kalijuma deluje diuretski, pogodna za bolesti bubrega, bešike, mokraćnih kanala, kamena i peska u bubrezima i hipertenzije.
Plod podstiče pankreas na lučenje insulina, pa je koristan kod ljudi oboljelih od šećerne bolesti. Crvenu boju joj daju antocijani, antioksidanti, koji, između ostalog, deluju na bakterije i gljivice.
Malina povoljno deluje na krvne sudove, poboljšava cirkulaciju i koncentraciju. Pektin iz maline pomaže kod proliva. Zbog puno antioksidanasa, vitamina i prirodnog aspirina, dosta je zastupljena u narodnoj medicini, a nepravedno zapostavljena u ishrani.
List maline – u čaju, koristi se (u narodnoj medicini) kod upale sluzokože organa za disanje i za varenje.
Dakle, ovde imamo dokazano antioksidantno, antikancersko, antitoksično i antimikrobno dejstvo.
