BiH: Tri puta veći uvoz vode od izvoza
Bosna i Hercegovina u Evropi važi za zemlju nezagađenih i čistih voda. Prema poslednjim istraživanjima domaćih i inostranih eksperata, vodeni potencijal Bosne i Hercegovine ima koeficijent iskoristivosti veći za 30 odsto od proseka EU, i najveći potencijal na Balkanu. Pa ipak, prošle godine je u BiH uvezeno 16.102 tone negazirane prirodne mineralne vode, u vrednosti 6,7 miliona maraka i 18.851 tona gazirane vode, vredne 8,5 miliona KM. Istovremeno, izvezeno je svega 17.526 tona vode, u vrednosti 2,8 miliona maraka – govore zvanični podaci kojima raspolaže Spoljnotrgovinska komora BiH.
– U Bosnu i Hercegovinu je uvezeno tri puta više vode nego što je izvezeno, najviše zbog uticaja uvoznih lobija, koji su veoma jaki. Osim toga, proizvođači vode u BiH nemaju ni organizovan ni osmišljen marketinški način nastupa na inostranim tržištima – kaže za „Novosti“ sekretar za poljoprivredu i prehrambenu industriju u Spoljnotrgovinskoj komori BiH Zvonimir Papoči.
Papoči je dodao da u BiH postoji 50 preduzeća koja se bave proizvodnjom vode, a najveći su „Vitinka“ iz Kozluka, „Kiseljak“ sa Ilidže, „Dijamant“ iz Srebrenika i „Kruna“ iz Mrkonjić Grada. Ta preduzeća, međutim, teško se bore sa konkurencijom na tržištu.
– Proizvođači vode u BiH bi se mogli izboriti sa konkurencijom samo uz pomoć države, omogućavanjem stimulacija i podsticaja da bi se zaštitila domaća proizvodnja. Nažalost, kod nas toga nema – naglasio je Papoči.
U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske kažu da nemaju propisane podsticaje za proizvođače vode.
Voda se u Bosnu i Hercegovinu prošle godine uvozila najviše iz Hrvatske i Srbije, odakle je uvezeno vode u vrednosti 18 miliona maraka, od ukupnog iznosa od 19,8 miliona maraka.
Iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH podsećaju da su domaće prirodne i mineralne vode zaštićene uvoznom carinom od 15 odsto plus 0,2 KM po litru.
– S obzirom na to da je Bosna i Hercegovina u okviru evropskih integracionih procesa već zaključila sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama iz okruženja (CEFTA) i zemljama EU (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, potpisan 2008), ova carinska zaštita se ne primenjuje na ove zemlje. Međutim, u ovim pregovorima je obezbeđeno da se na uvoz ovih proizvoda iz EU još primenjuje carina od 6 odsto plus 0,1 KM po litru, što uz transportne troškove za uvoznu vodu predstavlja određen stepen zaštite – saopšteno je iz Ministarstva.
U saopštenju još stoji da u budžetu BiH nisu predviđena sredstva za podsticaje, jer je to u nadležnosti entiteta, a entitetska ministarstva do sada nisu obezbeđivala sredstva za podsticaje u ovoj oblasti proizvodnje.
Zabluda
Svaki stanovnik od četiri miliona koliko ih živi u BiH raspolaže sa oko 9.000 kubnih metara godišnje vlastitih površinskih voda i oko 120 kubnih metara godišnje podzemnih voda. Na osnovu ovih podataka bi se moglo zaključiti da je vodnost relativno visoka, što je bila osnovna zabluda koja je uticala na loše upravljanje vodama.
