Za malinu ponudili deset dinara?
Deset dinara za kilogram maline! Na otkupnom mestu hladnjače Stanić kod Arilja, ova cena dočekala je proizvođače koji su na skladištenje doneli maline.
Za drugu klasu „crvenog zlata“ isti kupac nudi – osam dinara, a jedan od većih proizvođača iz Radaljeva kod Ivanjice pokazuje otkupni list kao dokaz da nije u pitanju greška, zbog koje je sa priznanice slučajno izostala još jedna nula.
„Pitao sam na otkupnom mestu da li je ovo greška, ili ismevanje seljaka. Nisu mi ništa odgovorili. Samo se hvataju za glavu i sležu ramenima! Kad je moje osmogodišnje dete pitalo, da li da obere tri gajbice malina za jedan sladoled, nisam znao šta da odgovorim!“, priča vidno iznerviran proizvođač.
U hladnjači Stanić objašnjavaju da je postavljanje cene na vidno mesto zakonska obaveza, a tako nisku ponudu obrazlažu činjenicom da se prava vrednost maline još ne zna.
„To neće biti prava cena, moramo čekati još nekoliko dana dok ne saznamo koliko će ovogodišnji rod vredeti u inostranstvu“, kaže Milan Stanić, vlasnik hladnjače.
Dok se berba polako zahuktava, u iščekivanju armije nadničara koji će u ariljski kraj doći po dnevnice „trbuhom za kruhom“, proizvođači maline ne odustaju od svog zahteva: traže 1,26 evra za kilogram roda.
„U selu Lipolist otkupljivač plaća 100 dinara za kilogram, ali je i to nedovoljno za pokrivanje troškova proizvodnje. Tražimo, takođe, da država subvencioniše svaki kilogram sa 20 centi“, tvrdi Dragan Bogdanović, predsednik Udruženja proizvođača Vilamet.
„Na poverenje“
Na jednom otkupnom listu hladnjače „Stanić“ vidi se da je za 36,5 kilograma, koliko je imao u 17 gajbi, proizvođaču obračunato 383 dinara (sa PDV). Na istom papiru piše i to, da će ova hladnjača konačnu cenu doneti 31. oktobra „u skladu sa kretanjem cene maline na evropskom tržištu“, a kao rok za isplatu naveden je 31. decembar 2012. godine.
