Još uvek bez potrage za naftom u Crnoj Gori

Od obećanog tendera koji je u Crnu Goru trebao da dovede neku od poznatih naftnih kompanija, još uvek ništa. I dalje ispred obale Crne Gore nafta samo „miriše“. Potraga za njom, odavno prekinuta, nije, naime, nastavljena, iako je to bilo najavljeno i za pretprošlu, prošlu i za ovu godinu.

Italijanska kompanija ENI bila je poslednja koja je istakla interesovanje za ovaj posao. Njeni vodeći ljudi su razgovarali u Milanu sa crnogorskim predstavnicima i tada je istaknuto da je italijanska kompanija, koja zapošljava 80.000 ljudi, angažovana na ovim i sličnim poslovima u sedemdeset zemalja sveta.

Od 1996. zajedno sa Hrvatima radi na istraživanju i eksploataciji gasa u moru kod Pule. I tada je najavljen skori početak radova s Crnogorcima u potrazi za „crnim zlatom“ kojeg sigurno ima u plavim dubinama ispred Crne Gore. Kako su tada istakli u Vladi Crne Gore, grčki „Helenik petroleum“, koji je kupio kotorski „Jugopetrol“, izgubio je koncesije za istražne radove u podmorju Crne Gore jer nije počeo posao u roku koji je bio predviđen.

Ukoliko ENI bude crnogorski partner, specijalnim ugovorom će biti regulisane međusobne obaveze, a posebno podela dobiti od eventualne eksploatacije gasa i nafte, rečeno je u tim razgovorima. No, već podugo nema ni reči o traganju za naftom u podmorju Crne Gore. Ni sa Italijanima, ni sa drugima.

Dosadašnja, višedecenijska, obimna i kvalitetna istraživanja su pokazala da nafte i gasa ima u moru ispred Crne Gore. Nakon obrade seizmičkih i geoloških profila markirane su lokacije između Svetog Stefana i Ulcinja, kao i rejon Prevlake u pograničnom pojasu Crne Gore i Hrvatske, kao naftonosne zone.

U podmorju Crnogorskog primorja se tragalo za naftom sedamdesetih i osamdesetih godina.

Američke firme „Buttes gas and oil company“, „Chevron“ i druge su zajedno s Kotoranima postavile više bušotina u podmorju koje pripada Crnoj Gori. Na bušotini koja je bila označena kao „Južni Jadran 3“, a nalazila se u moru severozapadno od Budve, nafta je potekla, ali je nije bilo u komercijalnim količinama, tako da eksploatacija nije ni počela.

Udružene jugoslovenske naftne kompanije su osamdesetih godina postavile četvrtu bušotinu južno od Ulcinja, ali nafta nije pronađena. Kotorski „Jugopetrol“ i novosadski „Naftagas“ su osamdesetih godina postavili i kopnenu bušotinu u uvali Valdanos kod Ulcinja. Bušilo se do dubine od 5.300 metara, ali nafta nije šiknula iz zemlje.

Šezdesetih godina uveliko se tragalo za naftom na kopnu Crne Gore (Buljarica, Grahovo, Crmnica), ali tadašnja tehnologija nije omogućavala dublji prodor u utrobu zemlje, koji bi dao rezultate. Bilo je nagoveštaja da će se bušiti ponovo i na kopnu, ali na tome se ništa nije uradilo.