Banke pozvale G20 da spreči globalnu recesiju
Institut za međunarodne finansije (IIF), globalni bankarski lobi, pozvao je lidere Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20) da na samitu iduće sedmice deluju odlučno i zajednički radi otklanjanja rizika od još jedne recesije u svetskoj ekonomiji.
Direktor IIF Čarls Dalara je ukazao da samit G20 u ponedeljak i utorak u Meksiku predstavlja „potencijalno odlučujuću tačku“, prenela je agencija AFP.“Pretnja ponovne globalne recesije, po drugi put za četiri godine, veoma je stvarna“, upozorio je Dalara na jednoj konferenciji za novinare u Vašingtonu.
„Tržišta će s iščekivanjem tražiti dokaze o globalnom koordinisanom odgovoru čiji je cilj oživljavanje rasta u svetu na održivoj bazi“, ukazao je Dalara u otvorenom pismu predsedniku Meksika Filipeu Kalderonu, čija zemlja ove godine predsedava sastancima G20.Kalderon će biti domaćin liderima zemalja G20 koje učestvuju sa 90 odsto u ukupnom svetskom ekonomskom proizvodu.
Samit u meksičkom letovalištu Los Karbos je „verovatno najznačajniji skup G20 od londonskog samita u aprilu 2009.“, napisao je Dalara, misleći na sastanak na kome su lideri dogovorili mere za suzbijanje globalne finansijske krize i recesije.Neizvesnost oko budućnosti evrozone unosi poremećaje na finansijska tržišta i ugrožava svetsku ekonomiju, ukazao je IIF koji predstavlja neke od najvećih svetskih finansijskih institucija i upozorio na zabrinjavajuće znake fragmentacije, uključujući smanjenje prekograničnog kreditiranja.
IIF je takođe upozorio protiv izmena propisa u bankarskom sektoru u vreme slabog tržišnog poverenja, ukazavši da bi bilo kakve nove regulative u sadašnje vreme mogle da umanje mogućnosti banaka da odobravaju kredite i da time osujete bilo kakav ekonomki oporavak.Bilo kakvi novi propisi koje bi moćnici G20 mogli da donesu radi sprečavanja budućih kriza povrh propisa Bazel III o nivou kapitala mogli bio da dalje ograniče kreditiranje realne ekonomije, upozorio je Dalara.
IIF je ukazao da evrozona treba da preciznije definiše svoj predlog o stvaranju „bankarske unije“, predloživši „tri jasne karakteristike: jedno centralizovano nadzorno telo, mehanizam za osiguranje bankarskih depozita na nivou evrozone i zajedničke fondove za dokapitalizaciju banaka“.
