Za šest meseci zdrave ishrane smanjite holesterol
Za holesterol, bez kojeg organizam ne bi mogao normalno da funkcioniše i da proizvodi određene hormone, važi pravilo: u određenoj „dozi“ je neophodan, a iznad toga – poguban. Kada se povećaju vrednosti holesterola u krvi trpe arterije, jer se zidovi ovih krvnih sudova zadebljavaju zbog taloženja masnih naslaga, njihov prečnik se smanjuje, a može i potpuno da se zatvori. U tom najdrastičnijem slučaju dolazi do infarkta.
Vrednost holesterola u krvi ne bi smela da premaši dve granice: 2 – 2,5 g/l za ukupni nivo holesterola i 1,6 g/l za loš (LDL) holesterol. Ako analiza krvi, ipak, pokaže da je holesterol „probio plafon“, prvi korak je promena načina ishrane. Dijete ne daju tako brzo rezultat, kao, recimo, upotreba statina, ali se, bar u početnoj fazi, kada se tek otkrije da je holesterol povišen, ovi lekovi, ne propisuju, a pacijentima se savetuje da probaju sa promenom ishrane, i uvođenjem fizičke aktivnosti u svakodnevni život. Iskustvo pokazuje da to daje rezultate, ali samo kod upornih, jer uz veliku „disciplinu“ nivo holesterola bez lekova može da se spusti za 10 do 15 odsto u periodu od tri do šest meseci.
Za skidanje holesterola, međutim, nikako se ne preporučuje izgladnjivanje, već samo zdrava ishrana, kakva bi i inače trebalo da bude.
Povišen holesterol može da bude i nasledan, ali i posledica hroničnog stresa. Ipak, trebalo bi povećati unos „dobrih“ masti. To su nezasićene masne kiseline, koje smanjuju nivo holesterola.
Trebalo bi da se jede što više ribe, najmanje tri puta nedeljno. Najbolji izbor je neka od masnih riba iz hladnih mora kao što su skuša, jegulja, haringa, losos. Preporučuju se i polumasne ribe – sardine, šaran, inćuni.
Što se tiče mesa, prvenstveno se preporučuje živinsko meso– ćuretina i piletina. Takođe, u borbi protiv holesterola je odlično i meso divljači. Naravno, mesto bi trebalo pripremiti na zdrav način, barenjem ili pečenjem bez mnogo masnoće. Jagnjetina bi trebalo da se izbaci iz ishrane jer je puna masti, govedina se takođe ne preporučuje, a od svinjetine može da se jede nemasni file. Dozvoljena je teletina i konjsko meso.
Prilikom pripreme hrane trebalo bi da se koristi što manje ulja, ali ona su ipak potrebna organizmu jer obezbeđuju tzv. dobre masti. Preporučuje se da se u ishrani kombinuje više vrsta ulja. Ulje iz repice ili pšeničnih klica, sojino i orahovo ulje, obezbeđuju omega-3 masne kiseline, suncokretovo ulje ili ulje od kikirikija – omega-6, a maslinovo – mononezasićene masne kiseline. Maslinovo ulje ne bi trebalo koristiti za pripremu hrane na visokoj temperaturi, koja se uz to i dugo sprema, već prvenstveno za salate.
Što se tiče mlečnih proizvoda, bez obzira na to koliko sadrže masti, uvek imaju istu količinu kalcijuma, koji je važan za kosti, pa se ne gubi na nutrivnim vrednostima kalcijuma ukoliko se odabere nemasni proizvod. Pavlaku bi ipak trebalo izbegavati jer je u svakom slučaju masna, a od sireva bi trebalo da se biraju mekši jer sadrže manje masti od onih tvrdih.
