Obama izbore gubi u Španiji i Grčkoj
Umesto na Floridi i Ohaju, ishod američkih predsedničkih izbora mogao bi da bude odlučen, ma kako neobično zvučalo, u Grčkoj i Španiji.
Naime, učestale su dijagnoze koje pokazuju da će, po principu spojenih sudova, evropska kriza zapadnu obalu Atlantika zapljusnuti baš uoči novembra, stavivši Baraka Obamu u situaciju da plati politički račun za novi krug recesije za koju njegova vlada neće biti zaslužna.
Prema zaključku Wall Street Journal-a, za Obamu u stvari nema dobrog scenarija. Još oštrija kriza u EU gurnuće i američku ekonomiju nazad u recesiju, a čak ako se u Evropi stvari bitno ne pogoršaju, tamošnje prilike će dovoljno uticati na ovdašnje prilike da nivo nezaposlenosti ostane na za Obamu politički neprihvatljivom nivou.
Američki predsednik je pri tom bespomoćan, uprkos njegovim učestalim telefonskim razgovorima i video konferencijama sa evropskim liderima. Sve se naime završava samo na razgovorima – i to je njegov glavni problem, piše Politika.
Osnova za pesimizam je što se ne vidi da unutar EU može da postigne konsenzus kako da se iz krize izađe. Nemačka, koja ima najviše resursa, poziva na još veću fiskalnu strogost i stezanje kaiša, dok Francuska, posle promene predsednika, zagovara kurs veće državne potrošnje.
U takvim okolnostima opada potražnja za američkom robom i servisima, što je već pokazao prilično razočaravajući izveštaj Departmenta rada za maj – da je stvoreno samo 69.000 novih radnih mesta, zbog čega je stopa nezaposlenosti koja se bila spustila na osam odsto, ponovo skočila na 8,2.
„Kriza u Evropi je pogodila američku ekonomiju usporavajući naš izvoz, pogađajući samopouzdanje biznisa i potrošača i vršeći pritisak na američka finansijska tržišta i institucije”, opisao je ovu situaciju prošle nedelje Ben Bernake, predsednik Federalnih rezervi, ovdašnje centralne banke.
Zanimljivo je kako krizu u Evropi Amerikancima objašnjava Newsweek – „Zamislite da SAD nikad nisu ratifikovale svoj Ustav i da se još pregovara o ustrojstvu Konfederacije, dokumentu iz 1781. Zamisliti malu federalnu vladu gotovo bez prihoda. Samo savezne države imaju pravo da oporezuju i pozajmljuju…”
„Sada zamislite da Nevada ima dug koji prelazi 150 odsto njene ukupne ekonomije. Zamislite i početak juriša na banke u Kaliforniji i da je nezaposlenost u tim državama iznad 20 odsto. Onda stvorite sliku uličnih nereda u Las Vegasu i generalni štrajk u Los Anđelesu”, dodaje Njusvik.
„Onda zamislite pregovore između guvernera 50 saveznih država o uslovima za spasavanje Nevade i Kalifornije i dolazak MMF-a u Sakramento da pregovara o merama stezanja kaiša…”
Zaključak koji Newsweek iz ovoga izvodi, jeste da se postojanje monetarne unije bez drugih institucija federalne države pokazalo kao „katastrofalno nestabilna kombinacija”. „Paradoks je da Evropu ka dezintegraciji gura monetarna unija, što je nešto sasvim suprotnom onome zbog čega je osnovana”, konstatuje newsweek.
