Sledi Velika evropska depresija?

Ne mali broj analitičara se pita da li bi uskoro mogla da nastupi Velika evropska depresija, sa razornim posledicama za čitavu globalnu ekonomiju.
 
To samo pojačava priznanje vlade Španije da ni ta zemlja neće moći da reguliše vlastitu finansijsku krizu bez obilne spoljne pomoći.
 
Dve uticajne međunarodne agencije za kreditni rejting , Standard and Poor’s i Moody’s, već su najavile da će smanjiti svoju ocenu privreda Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke koje mnogi smatraju „pravim lokomotivama globalne ekonomije”. Privreda SAD je najveća u svetu, a Nemačke je četvrta.
 
Prema analitičarima, na koje se poziva francuska novinska agencija AFP, dalje zaoštravanje evropske dužničke krize, zbog nemogućnosti velikih kontinentalnih banaka da se izbore sa gubicima nastalim usled nevraćenih kredita, je „okidač” koji bi direktno i verovatno u relativno kratkom vremenskom periodu mogao Evropu da gurne u tešku privrednu krizu.
 
Osnovni razlog naglog porasta pesimizma, u pogledu daljeg razvoja evropske finansijske krize, leži u predbankrotnom stanju ne samo Grčke već i Španije.
 
Ukoliko te dve zemlje proglase nemogućnost dalje otplate svojih dugova tada će, verovatno, uslediti sniženje kreditnog rejtinga većine drugih članica evrozone i dodatno biti pogoršana ekonomska klima na celom Starom kontinentu, ističu eksperti u londonskom Sitiju, svetskom finansijskom središtu.
 
Izlazak Grčke iz evrozone, što ne treba isključiti ukoliko u toj zemlji, na ponovljenim parlamentarnim izborima 17. juna, pobede snage ekstremne levice, imao bi efekat „razorne bombe” za sve koji su ranije uložili svoja sredstva u grčke vrednosne hartije, upozoravaju analitičari Moody’s -a.
 
Odustajanje vlade u Atini od daljeg članstva u monetarnoj uniji koja sada obuhvata 17 članica Evropske unije (EU) „ugrozio bi i dalje postojanje evra”, a Moody’s je već najavio da će, bez obzira na dalje ponašanje Grčke, preispitati ranije dodeljeni najviši rejting koji sada ima šest članica evrozone. Reč je o Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Finskoj, Holandiji i Luksemburgu.
 
Investitori istovremeno predviđaju da bi u slučaju izlaska Grčke iz evrozone to isto mogle da urade još tri ugrožene članice „evrolenda” – Španija, Portugalija i Italija, što bi na kraju rezultiralo depresijom u celoj Evropi. U tom slučaju „presušiće” sredstva za otkup državnih hartija od vrednosti, ali će istovremeno doći u pitanje i uredno servisiranje privatnih kredita, usled opšte finansijske krize i mogućeg haosa.
 
Iako su proteklog i početkom ovog meseca najviši evropski zvaničnici, uključujući i nemačku kancelarku Angelu Merkel, više puta ponavljali da izlazak Grčke i drugih ugroženih čalnica iz evrozone uopšte nije na dnevnom redu, treba obratiti i pažnju na svežu izjavu šefa Centralne banke Irske Patrika Honhana.

Honhan je kazao kako „izlazak Grčke iz evrozone nije predviđen u zakonodavstvu i sporazumima (EU), ali se stvari koje nisu predviđene sporazumima nekada događaju. To će biti bolno, ali ne i smrtonosno za EU“, zaključio je irski centralni bankar.

Oprezniji analitičari podsećaju da je cela evrozona ove godine suočena sa nultim privrednim rastom i da je u 2013. verovatno očekuju dodatna iskušenja koja će prerasti u krajnje dramatičnu krizu ukoliko se „crni“ scenario o raspadu evrozone ostvari.