MMF: Svet navikao na visoke cene nafte
Visoke cene nafte više ne izazivaju razorne posledice po globalnu ekonomiju kao pre 30-40 godina i izgleda da je svet razvio imunitet na naftne šokove, mada tek treba da se vidi kako će taj odbrambeni mehanizam reagovati na novo smanjenje isporuka energenta sa Bliskog istoka.
Većina ekonomista smatra da se završava era visokih cena nafte, pošto svetska ekonomija u svojoj istoriji nikada nije mogla dugo da „trpi“ ekstravisoke cene što je neizbežno dovodilo do njihovog pada.
Aktuelna „kriza visokih cena“, međutim, uopšte ne liči na prethodne zbog čega može i da izostane dublji pad cena, ističu eksperti Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
„Naftni šok“ 1970-1980. je izazvao recesiju globalne ekonomije, koja takav „šok“ sada sasvim mirno doživljava. Osnovna razlika je u tome što su pre 30 godina cene rasle isključivo zbog krize ponude, a sada je njihov osnovni pokretač rast tražnje.
Centralne banke većine zemalja počele su bolje da upravljaju inflacijom, tako da skokovi naftnih cena retko izazivaju dugoročno poskupljenje ostalih proizvoda.
Dok je pre 30 godina rast cena nafte pratila ubrzana inflacija u svetu, a kriza se odražavala i na tržište rada, sadašnje poskupljenje nafte tek neznatno povećava stopu inflacije, ali ne izaziva istovremen rast nominalnih zarada. Zahvaljujući tome, centralne banke mogu da vode politiku na stimulisanju privrede, čak i uz rast cena nafte.
MMF očekuje da će do 2030. energetska efikasnost u Sjedinjenim Američkim Državama, Indiji i Narodnoj Republici Kini biti izjednačena.
Poučene gorkim iskustvom krize 1970-ih zapadne zemlje su diverzifikovale svoj uvoz, pa na primer SAD kupuju naftu i benzin od 40 dobavljača, a kerozin od 25 zemalja. Aktivno se koriste i drugi energenti, uglavnom prirodni gas, ali će u bliskoj budućnosti nafta ponovo dobiti na značaju i njen udeo u svetskoj potrošnji energenata će rasti.
Nasuprot ovakvim optimističnim procenama, eksperti MMF, međutim, primećuju da čovečanstvu možda predstoji „rimejk“ naftne krize. Naime, ekonomisti MMF očekuju da će u drugoj polovini ove godine svetska ponuda nafte opasti, čak i bez dramatičnih događaja na Bliskom istoku.
Ovog leta na snagu će stupiti evropske sankcije prema Iranu, čije će isporuke delimično nadoknaditi Saudijska Arabija, ali slobodnih kapaciteta u proizvođačima nafte nema.
Novi skok cena nafte mogao bi da izazove pravi šok za globalnu ekonomiju. Čak i manje smanjenje isporuka moglo bi da izazove nagli skok cena. Stanovništvo razvijenih i zemalja u razvoju, već izmoreno finansijskom krizom, suočiće se sa padom primanja zbog rasta cena energenata, dok će u razvijenim zemljama rast cena nafte produbiti visoku nezaposlenost i usporiti i onako nedovoljan rast u SAD i Evropi.
Zbog poskupljenja nafte povećaće se i cena veštačkih đubriva, a samim tim i cena hrane, što će biti težak udarac za siromašne širom sveta pa su politički potresi sasvim mogući, prognoziraju eksperti MMF.
