Ko ima pravo na besplatne stomatološke usluge?

Stomatološke usluge od nedavno ponovo ne plaćaju studenti, socijalno ugroženi, kao i osobe sa invaliditetom, a stručnjaci smatraju da bi građani, ipak, o zdravlju zuba više vodili računa kada bi popravka zuba bila besplatna za sve zdravstvene osiguranike.
 
Profesor Stomatološkog fakulteta i predsednik Udruženja stomatologa Srbije Obrad Zelić rekao je da je naplata stomatoloških usluga u državnim ustanovama udar na budžet građana i da bi se, imajući u vidu nepovoljnu ekonomsku situaciju, trebalo vratiti starom sistemu kada je popravka zuba, uz overenu knjižicu, bila besplatna. On je podsetio da su izmenama zakonskih rešenja o zdravstvenom osiguranju od početka ove godine stomatološke usluge za pojedine kategorije ponovo besplatne. 

„Građani neredovno odlaze kod stomatologa – samo kada su u problemu, a i tada prvo razmišlaju o novcu. Problem je to što više kod zubara ne mogu bez novčanika“, naveo je Zelić. 

Mnoge građane je to, kako je ocenio, navelo da se odluče za lečenje kod privatnika. Zelić je naglasio i da su izdvajanja za stomatologiju, odnosno za nabavku opreme i materijala znatno smanjena, izrazivši očekivanje da će se situacija u narednom periodu popraviti. 

„Pre nekoliko godina smo tokom stručnog nazdora u Chupriji utvrdili da je od 12 stomatoloških stolica samo jedna potpuno ispravna“, naveo je on. On je ukazao da mnogi zubari u unutrašnjosti zbog nedostatka sredstava ne mogu da prate trendove, ocenivši da bi u razvoj stomatologije trebalo da ulažu i država i lokalne samouprave. 

„Ipak, nema ni jedne stomatološke usluge zbog koje bi neko trebalo da ide iz Srbije u inostranstvo – od jednostavnih do najsloženijih poput ugradnje implantata i ozbiljnih rekonstruktivnih hirurških zahvata nakon teških operacija tumora lica i vilice“, kaže je Zelić. 

Kako je rekao, takve intervencije obavljaju zubari u Beogradu, ali i u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu… Zelić je ocenio da su stomatološke usluge duplo jeftinije nego u Hrvatskoj i Sloveniji i četiri, pet pa i šest puta u odnosu na Švajcarsku, Austriju i Italiju, pa se veliki broj stranaca odlučije za popravku zuba u Srbiji. Tu prednost, kao i potencijal Srbije kada je reč o zdravstvnom turizmu prepoznale su i iskoristile pre svega privatne klinike. 

„Stiže to i do Stomatološkog fakulteta i viđenijih državnih ustanova“, dodao je Zelić. On je podvukao da je briga o zdravlju usta i zuba važna za opšte zdravstveno stanje, ali i da bi se izbegao gubitak zuba odnosno ugradnja implantata, jer je to skupa intervencija koju može da priušti samo mali procenat građana. 

Napomenuvši da ta usluga čak ni u bogatijim zemljama nije besplatna, istakao je da se pravilne navike kada je reč o oralnoj higijeni i redovnim odlascima kod zubara stiču u detinjstvu. 

„Tu smo naišli na problem, školska zubna nega je zatajila“, naveo je Zelić i predočio da je broj dečijih zubara za trećinu manji, a mnoge školske ambulante zatvorene. 

Rezultati istraživanja o zdravlju stanovništva iz 2006. godine pokazali su da deca i omladina starosti između sedam i 19 godina ne održavaju higijenu redovno i da više od jednom dnevno zube pere samo 56, 7 odsto stanovništva ove starosne grupe. 

Zelić je ocenio da bi redovni stomatološki pregledi učenika – dva puta godišnje dali pozitivne rezultate, što, kako je dodao, i jeste slučaj u školama u kojima i dalje postoje zubarske ambulante. On je dodao da je i odrasle potrebno motivisati da vode računa o zdrvalju zuba, a to potvrđuje i istraživanje „Batuta“ da je procenat starijih od 55 godina koji redovno održavaju oralnu higijenu manji od proseka u Srbiji – od 40, 7 odsto. 

„U Švedskoj i Danskoj kažu da je mlađe potrebno remotivisati na tri, a starije na šest meseci – ne ređe. S obzirom da oni imaju viši standard što se tiče higijene, pa i oralne ni kod nas situacija ne bi mogla biti drugačija“, zaključio je Zelić. 

Iz „Batuta“ kažu da su zubari u domovima zdravlja u 2010. godini obavili više od pet miliona pregleda – 1,2 miliona plombiranja, 1,5 hirurških intervencija i više od 125.000 protetskih radova.