Šoškić: Podsticanje potrošnje nije rešenje za Srbiju
Podsticanje domaće potrošnje, kao recept za izlazak iz ekonomske krize, nije primenljiv na Srbiju jer bi to direktno uticalo na povećanje spoljnotrgovinskog deficita zemlje, navodi guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić.
„Podsticanje domaće potrošnje može da ima efekta na velike ekonomije, koje najveći deo te potrošnje troše na način da kupuju domaće proizvode. Kod nas to, nažalost, nije slučaj“, istakao je guverner Šoškić u intervjuu Tanjugu.
Opcije Srbije su ograničene i „ukoliko bismo se odlučili da dodatno trošimo, pre svega, dolazimo u sukob sa fiskalnim pravilima„, objasnio je guverner.
„To bi značilo porast javnog duga, što bi, istovremeno, bilo ne samo u sukobu sa Zakonom o budžetskom sistemu, nego bi direktno, po svoj prilici, uticalo i na rast cene finansiranja našeg javnog duga. Dakle, tu je teško tražiti rešenje“, precizirao je Šoškić.
Prema njegovim rečima, rast potrošnje u Srbiji, po pravilu, direktno utiče na rast deficita u trgovinskom bilansu, što je jedan od osnova makroekonomske neravnoteže zemlje. Kako Srbija mnogo više uvozi, taj osnovni debalans, odnosno trgovinski deficit sa rastom potrošnje bi se u našim uslovima povećao, sa ozbiljnim posledicama po pitanju makroekonomske ravnoteže, i toga kako nas međunarodni investitori posmatraju.
Pošto takve opcije, koje se predlažu u svetskim stručnim krugovima, za Srbiju nisu realna mogućnost, Šoškić je naglasio da preostaje, praktično, samo jedna putanja, „a to je da smanjimo tekuću potrošnju, da racionalno koristimo svaki dinar budžetskih sredstava, odnosno novca poreskih obveznika“.
„Takođe, trebalo bi da pokušamo da u strukturi naših javnih rashoda povećamo učešće za infrastrukturu, dakle, za javne investicije i time pokušamo da obezbedimo dodatni stimulans za ekonomsku aktivnost i zaposlenost, ali ne da se ide u pravcu većih nivoa budžetskog deficita“, dodao je on.
Sa relativno niskim očekivanjima po pitanju privrednig rasta za ovu godinu od 0,5 odsto, ukupan nivo budžetskog deficita se automatski, i gotovo u celosti, prenosi na prirast javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod.
„Prema tome, prirast javnog duga ima svoje granice i, ukoliko sami o tome ne vodimo dovoljno računa, tržište reaguje pritiscima na devizni kurs i podizanjem cene finansiranja javnog duga zemalja, ili, u krajnjem slučaju, nespremnošću investitora da uopšte ulažu u javni dug zemlje. Drugim rečima, ako ne uradimo reformske korake sami, vrlo verovatno je da će nas međunarodne i domaće tržišne okolnosti, na koje smo kao zemlja veoma osetljivi, naterati da te reformske korake učinimo„, zaključio je guverner NBS.
