Poremećaj rada štitne žlezde među najčešćim oboljenjima

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Poremećaj rada štitne žlezde među najčešćim oboljenjima

    Poremećaji rada štitne žlezde spadaju u najčešća oboljenja u svetu, a pored stresa, naslednog i drugih faktora rizika, veliki uticaj u nastanku tog oboljenja ima nedostatak unosa ili unošenje prekomerne količine joda u organizam, ukazuju stručnjaci.
     
    Prof. dr Božo Trbojević sa Medicinskog fakulteta i Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije rekao je na konferenciji za novinare povodom obeležavanja Međunarodne nedelje značaja štitatste žlezde da ukoliko ne postoji dovoljan unos joda štitasta žlezda može da “odreaguje”, jer ne može da proizvodi hormone neophodne za pravilno funkcionisanje svih ćelija u ljudskom organizmu.
     
    Kako je kazao, dovoljan unos joda tokom trudnoće veoma je važan kako za trudnicu tako i plod, a dnevne količine tog elementa iznose 150 mikrograma dnevno, dok porodilje treba da unose i više od toga.
     
    Joda najviše ima u mlečnim prozivodima, jajima i mesu, kazao je on dodajući da je veoma važno konzumirati te namirnice. Kako je rekao, i unos većih količina od uobičajenih takođe nije dobar za rad štitne žlezde.
     
    Dr Biljana Beleslin iz Klinike za endokrinologiju, koja je i sekretar Srpskog tiroidnog društva rekla je da smanjena funkcija štitne žlezde odnosno hipotireoza češća kod osoba koje imaju pozitivna antitela i koje imaju više vrednosti takozvanog TSH hormona.
     
    Tiroidna antitela prisutna su između pet do 15 odsto žena u reproduktivnom periodu.
     
    Kako je rekla, najčešći simptomi su višak kilograma, osećaj hladnoće, suva koža, kosa, krti i lomljivi nokti, slabija kocentracija, usporenost, osećaj slabosti, kao i poremećen rad menstualnog ciklusa.
     
    Dr Beleslin je rekla da ne moraju biti dominantni svi faktori i da se najpre moraju obaviti ispitivanja tiroidnog hormona i takozvanog T4 hormona.
     
    Kod hipertireoze, odnosno ubrzanog rada te žlezde dominiraju suprotni faktori, i to gubitak telesne težine, lupanje srca, hipertenzija, preosetljivost na vrućinu, pojačano znojenje, a ako ne pomognu lekovi, mora se obaviti hiruška terapija ili terapija radioaktivnim jodom.
     
    Ona je kazala da sve veći broj žena, koje oboljevaju više od muškaraca prepoznaje faktore rizika i prve simptome pa se i češće javljaju na ispitivanje.
     
    Doc. dr Dr Jasmina Chirić kazala je da su neki od faktora za poremećaj rada štitne žlezde udruzeni sa poremećajem srčanog rada, pogoršanjem postojećih bolesti, poput angine pektoris, srčane insuficijencije, bolovima u grudima….
     
    Kako je kazala, često se javljaju pacijenti sa takvim tegobama, a da u stvari, kao posledicu imaju poremećen rad štitne žlezde.
     
    Takođe, osobe koje boluju od dijabetesa, imaju veće šanse da obole i od bolesti štitne žlezde pa je zato važan skrining i prevencija, navode stručnjaci.
     
    Procenjuje se da širom sveta oko 300 miliona ljudi ima probleme sa štitastom žlezdom, dok se u Srbije ne zna tačan broj obolelih.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE