Srbija treća u Evropi po broju srčanih bolesnika

Srbija je na trećem mestu u Evropi po broju obolelih i smrtnosti usled kardiovaskularnih oboljenja, a prevencija i zdravi stilovi života mogu u velikoj meri da pomognu i preduprede nastanak srčanih oboljenja, izjavio je dr Petar Seferović, direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.
 
Seferović je Tanjugu kazao da se broj obolelih neprestano povećava i da je prema podacima Instituta i Zavoda za javno zdravlje, 54 odsto svih smrtnih slučajeva nastalo usled kardiovaskularnih bolesti.
 
„Ove bolesti se blagovremenim razmišljanjem i merama koje su vrlo jednostavne mogu sprečiti ili odložiti“, kazao je Seferović ukazujući da broj stručnjaka u kardiologiji koji leče takve pacijente nije mali, ali da je broj obolelih ogroman.
 
„Okidač“ za nastanak kardiovaskularnih bolesti su pre svega povećan nivo šećera u krvi, povećanje masti u krvi, poremećaj metabolizma, smanjena fizička aktivnost i pušenje.
 
„Postavlja se pitanje kako u jednoj ovako razvijenoj kardiologiji ima ovoliko bolesnika“, naveo je Seferović upozoravajući da i ljudi sada češće oboljevanju od kardiovaskularnih oboljenja jer se faktori rizika „udružuju“, odnosno gomilaju.
 
On je upozorio da se godišnje u Beogradu desi više od 2.500 infarkta miokarda, što je pet puta više nego 1990. godine i tri puta više nego 2000. godine.
 
Takođe je kazao da su sve česći i šlogovi, odnosno promene na arterijama mozga koje dovode do zapušenja. On je naveo da se na kardiologiji u Kliničkom centru Srbije veoma dobro leči akutni infarkt miokarda, gde u svakom trenutku bolesnik dobija ugradjivanje stenta u infarktnu arteriju.
 
Dr Seferović je ukazao i na podatak da su među prijemima u urgentnim centrima 60 do 70 odsto kardiološki slučajevi. Prema njegovom mišljenju, jedno od rešenja za takvu situaciju moglo bi da bude i to da se lečenje kardiovaskularnih bolesnika delimično prebaci na lekare opšte prakse i interniste.
 
„To omogućava uspešan, ali i pojednostavljen pristup, tako da lekari opšte prakse mogu da ponesu deo tereta, u smislu lecenja faktora rizika“, kazao je Seferović upozoravajući da je jedan od najčešćih faktora rizika, koji se može rešiti čvrstom voljom – pušenje. On je kazao da je osim izbegavanja duvana neophodno voditi računa o načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti, jer u svakom životnom dobu fizička aktivnost ima veliki značaj za očuvanje zdravlja.
 
Dr Seferović se osvrnuo na organizaciju Kogresa o srčanoj slabosti u Beogradu proteklog vikenda na kome je učestvovalo oko 3. 700 stručnjaka iz 57 zemalja. Kako je kazao, reč je o najvećem kardiološkom sastanku ikada organizovanom u jugoistoistočnoj Evropi na kome su predstavljeni najsavremeniji aspekti lečenja srčane slabosti u svetu.