Albanski stručnjaci oduševljeni vojvođanskim poljima
Do pre dve godine svega 0,1 odsto obradivog zemljišta u Srbiji bilo je pod organskom proizvodnjom, nekih 1.600 hektara. Iz godine u godinu ta situacija se popravlja, i sve je više organskih proizvoda nastalih na tlu Vojvodine i centralne Srbije, naročito voća i povrća. Dokaz tome da se Srbija trudi da u organskoj proizvodnji načini korak koji bi je približio razvijenim zapadnoevropskim zemljama je i nedavno završeni Sajam poljoprivrede u Novom Sadu koji je okupio stručnjake iz ove oblaste sa raznih strana. Među njima su bili i gosti iz Albanije koji su u Novi Sad došli kako bi razmenili iskustva, ali, kako kažu i sami naučili nešto novo što bi posle mogli da prenesu farmerima u svojoj zemlji.
– Vi proizvodite mnogo kvalitetnih kultura, poput paradajza ili jabuka. Albanija u tom smislu može da se pohvali dobrim maslinovim uljem – kaže u razgovoru za „Danas“ Enver Isufi, direktor albanskog Instituta za organsku poljoprivredu. Poseta novosadskom sajmu, kaže Isufi, bila je izuzetna prilika za upoznavanje sa stručnjacima iz celog regiona, a ono što je on sa nekoliko kolega iz Albanije video na vojvođanskim poljima, pre svega jako dobar kvalitet i visok standard, kako je sam istakao, oduševilo ga je.
Prema rečima direktora Asocijacije koja podržava ruralni razvoj (RASP) u Albaniji Petrita Dobija granice za razvoj poljoprivrede u regionu ne bi trebalo da postoje.
– Jedan od razloga zbog kog smo ovde jeste da se povežemo i uđemo u partnerstvo. Na tome bi trebalo da radimo svi zajedno. Saradnja među državama je jako bitna i to ne samo ona na političkom nivou, već i na svim ostalim – ističe Dobi.
Saradnja među različitim nevladinim organizacijama, smatra Dobi je takođe bitna, jer one vladama svojih zemalja mogu da daju predloge koji mogu da budu kvalitetniji od onih koji imaju političari. Direktor RASP-a kaže da njegova organizacija u Albaniji pokušava da pomogne ljudima naročito u siromašnijim područjima kako da unaprede poljoprivrednu proizvodnju, kako da iskoriste prirodna dobra koja imaju, i to na duže staze.
– Trudimo se da malim farmama u Albaniji pomognemo da postanu velike i moderne i da svoje standarde podignu na nivo evropskih. Mislim da bi ova poseta Srbiji mogla da bude od velike koristi za nas – ističe Dobi. Problem, prema njegovim rečima, nije samo modernizacija već i kako naći način da se u nekim nerazvijenim područjima, gde ima malo plodne zemlje, stvore uslovi u kojima može da se razvije farma koja bi mogla da ima kompetitivnu prednost.
Poseta tima stručnjaka iz Albanije Srbiji deo je projekta Tehnička podrška organizacijama civilnog društva (TASCO). Savetnik TASCO u Albaniji Genci Pasco kaže za „Danas“ da ovaj projekat finansira EU koja je svesna važnosti toga da u procesu integracija zemalja na Balkanu mora da postoji bliska saradnja države sa civilnim sektorom.
– Došli smo na Sajam poljoprivrede i doveli stručnjake i različite nevladine organizacije koje se bave poljoprivrednim razvojem u Albaniji. Cilj je da ljude informišemo, povežemo – ističe Pasco. Kao i u većini zemalja sa ovih prostora, civilni sektor i u Albaniji, prema njegovim rečima, prolazi kroz teške trenutke, boreći se pre svega, sa finansijskim poteškoćama.
