Intervju: Srđan Lazović, BAT

Britiš Ameriken Tobako (British American Tobacco), najinternacionalnija duvanska grupacija na svetu, kupila je Duvansku industriju Vranje 2003. godine i do sada investirala u Srbiju više od 200 miliona evra, od čega je 115 miliona evra uloženo u kupovinu i modernizaciju fabrike u Vranju. Zahvaljujući ovim investicijama, danas se u Vranju proizvode neki od vodećih globalnih brendova kompanije kao što su Kent, Lucky Strike, Pall Mall i Viceroy. Ali, BAT je prisutan u Srbiji već 16 godina, jer je predstavništvo ove kompanije otvoreno 1996. godine.
 


U svakom slučaju, prekretnicu je označila privatizacija Duvanske industrije Vranje, čime je kompanija postala jedan od najznačajnijih stranih investitora i, do danas, najveći britanski investitor u zemlji. O dosadašnjim iskustvima u Srbiji, o poslovnom ambijentu i planovima, razgovarali smo sa Srđanom Lazovićem, direktorom za korporativne i regulatorne poslove BAT SEE d.o.o. Lazović ističe da srpsko tržište zauzima veoma značajnu poziciju u poslovnim operacijama ove kompanije u jugoistočnoj Evropi, ali da su iskustva u poslovanju u Srbiji pomešana.

– Još uvek ne ostvarujemo profit na domaćem tržištu zbog velikog broja, uglavnom eksternih faktora na koje ne možemo, ili možemo samo delimično da utičemo. Sa druge strane, postoje i elementi kojima smo zadovoljni, primera radi, činjenicom da talentovani menadžeri iz Srbije predstavljaju neprocenjivi resurs za celu BAT grupaciju. U poslednjih devet godina, više od 30 mojih kolega je otišlo da radi u BAT-ovim filijalama u inostranstvu – od Azerbejdžana do centrale u Londonu – kaže Lazović.

* Kako biste ocenili ukupan poslovni ambijent u Srbiji?


– Naša iskustva u prethodnom periodu govore da postoji očigledan pomak u privrednom ambijentu, ali situacija i dalje nije idealna, a dodatno je otežava ekonomska kriza koja je prisutna u poslednjih nekoliko godina. Sa druge strane, od dolaska u Srbiju, trudimo se da održavamo konstruktivan dijalog sa Vladom i resornim ministarstvima. Smatramo da je takav odnos od vitalne važnosti za obe strane, naročito kada se ima u vidu značaj duvanske industrije za državni budžet. Taj dijalog industrije sa državom je u prošlosti vodio do impresivnih rezultata u pojedinim oblastima. Danas prihodi od akciza na cigarete čine jedan od najvažnijih izvora prihoda budžeta Republike Srbije i po tome je Srbija specifično tržište. Na primer, procenat učešća prihoda od cigareta u budžetima država članica EU je između dva i tri procenta, dok je u Srbiji, 2011. godine ta cifra iznosila neverovatnih 13 odsto, po čemu smo daleko prvi u Evropi. Verovatno je još važnije ukupno učešće prihoda od cigareta u državnom budžetu – sa manje od četiri odsto u 2003. godini došli smo do projektovanih 14 odsto u 2012. godini. Projekcija Ministarstva finansija, pretočena u budžet Republike Srbije za 2012. godinu, jeste da će se od akciza na cigarete prikupiti 84 milijarde dinara što sa PDV-om daje ukupno oko 105 milijardi dinara u budžetu ili, kao što sam već istakao, projektovanih 14 odsto budžeta u ovoj godini.

* Važi mišljenje da je Srbija daleko od Evrope kada je u pitanju regulisanje duvanskih proizvoda. Koliko je Srbija danas, kada su duvanski proizvodi u pitanju, usaglašena sa EU? Šta nas još očekuje na tom putu?


– Verovatno ću vas iznenaditi odgovorom, ali je Srbija danas, u najvećem delu regulative koja se tiče duvanske industrije, već usaglašena sa postojećim direktivama EU. Primera radi, po pitanju licenciranja celokupnog proizvodno-prometnog lanca, izgleda i sadržaja samog proizvoda, regulative koja se tiče oglašavanja i konzumiranja istih itd. U nekim oblastima, kao što je oglašavanje duvanskih proizvoda, ovde je regulativa čak i stroža nego što je to praksa u mnogim zemljama članicama EU. I u oblasti akciza smo usklađeni sa EU u pogledu mešovitog akciznog sistema koji EU definiše ili, od 1. januara ove godine, i po pitanju metodologije obračuna minimalne akcize. Ono gde je neophodno dalje usaglašavanje sa EU jeste pitanje iznosa same minimalne akcize koja je u Srbiji, još uvek, daleko od minimalnih zahteva unije.

* Kako komentarišete novousvojeni Zakon o akcizi?


– Akcizna politika je od suštinskog značaja za poslovanje duvanskih kompanija svuda u svetu i u tom kontekstu Srbija nije izuzetak, naprotiv. Dodatno, imajući u vidu značajno učešće u budžetu poreskih zahvatanja na cigarete u Srbiji, akcizna politika na cigarete ima izuzetnu ulogu i za samu državu. Verujemo da je poslednja promena Zakona korak u dobrom smeru jer je to upravo korak u daljoj harmonizaciji sa direktivnom EU koja se odnosi na oporezivanje duvanskih proizvoda. Sa druge strane, imajući u vidu da smo još daleko od minimalnih zahteva EU kada je reč o minimalnoj akcizi, jasno je da će se ta harmonizacija nastaviti u godinama koje dolaze. Ono što je bitno jeste da ta dalja harmonizacija mora biti postepena, iz godine u godinu, kako bi se izbegli nagli šokovi na tržištu koji mogu rezultirati pojavom ilegalnog tržišta. Postoje negativni primeri zemalja, čak i iz najbližeg okruženja (Rumunija, kao najsvežiji primer) koje su naglo, „preko noći“, podizale akcizna opterećenja na cigarete. Rezultat u ovim zemljama je bio pojava ogromnog ilegalnog tržišta cigareta u kojem svi gube – i država, i potrošači kao i sama duvanska industrija. Da zaključim – Srbija će zasigurno nastaviti harmonizaciju sa EU u oblasti oporezivanja duvanskih proizvoda ali je od suštinske važnosti da ta harmonizacija bude postepena kako bi se izbegla eventualna distorzija samog tržišta.

* U kojoj meri je Zakon o zabrani pušenja, koji je stupio na snagu krajem 2010. godine, uticao na promet duvanskih proizvoda?


– Duvansko tržište je tokom 2011. godine, u odnosu na 2010. godinu, smanjeno za nekih 10-12 odsto, što predstavlja zaista ozbiljan pad. Svakako da je novi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu imao određeni uticaj ali je izuzetno teško reći koliki je procenat uzrok ovakvog pada sam zakon a koliko neki drugi faktori koji su se desili istovremeno, primera radi, poskupljenje samih proizvoda kao rezultat uvećanih akciznih opterećenja ili pad kupovne moći stanovništva.

* Nedavno su predstavnici Ministarstva zdravlja najavili dodatna pooštravanja regulative u oblasti pušenja na javnim mestima. To bi, prema najavama, podrazumevalo i totalnu zabranu pušenja u kafićima i restoranima. Šta u BAT-u mislite o tome?


– Novi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu je stupio na snagu krajem 2010. godine. Ovaj zakon predstavlja kompromisno rešenje koje daje, na prvom mestu, mogućnost izbora. Podsetiću vas da, na nivou EU, ne postoji jedinstvena direktiva koja uređuje oblast pušenja na javnim mestima, i da najveći broj zemalja članica EU, koje su takođe potpisnice Okvirne konvencije UN o kontroli duvana, imaju upravo zakone koji su manje ili više identični novousvojenom zakonu u Srbiji. Dakle, mi smo u ovoj oblasti usaglašeni sa EU. Ono što za nas kao velikog investitora predstavlja problem, a na ovom primeru to možemo jasno videti, jeste tendencija najava promena zakona svega godinu ili dve dana nakon stupanja na snagu postojećih zakona. To dosta govori i o nedovoljnoj predvidivosti regulatornog okruženja, koja je, kao što smo već konstatovali, od suštinske važnosti za investitore – upozorio je Srđan Lazović u razgovoru za Magazin Biznis.

* Može li BAT da doprinese unapređenju poslovne klime u Srbiji?


– BAT je jedan od osnivača i član Upravnog odbora Saveta stranih investitora (FIC), vodeće međunarodne poslovne asocijacije u Srbiji. Kroz aktivnosti u Savetu, kompanija se trudi da ukaže na mere koje imaju za cilj unapređenje poslovne klime u zemlji, kako bi se na taj način zadržali postojeći i privukli novi strani investitori. U tom smislu, uvek ističemo da je, pored političke i makroekonomske stabilnosti zemlje, predvidivost regulatornog ambijenta od krucijalne važnosti za dalja ulaganja stranih investitora u Srbiji. BAT se uvek trudio da bude istinski ambasador Srbije i da je promoviše kao atraktivnu investicionu destinaciju na svim inostranim forumima na kojima smo učestvovali i sa tom praksom ćemo, zasigurno, nastaviti i u budućnosti – kaže Lazović.
 
Skica za portret
 
Srđan Lazović je profesionalnu karijeru započeo u Vladi Republike Srbije, prvo u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom a nakon formiranja, i u Kancelariji za pridruživanje EU. Jedan je od pionira procesa evropskih integracija u Srbiji, kojima se bavio od 2002. do 2005. godine. Izuzetno je ponosan na ovaj deo svoje profesionalne karijere jer smatra da su se temelji procesa evropskih integracija postavili upravo u tim turbulentnim, početnim godinama tranzicije.
Potom je prešao u British American Tobacco, najinternacionalniju duvansku grupaciju na svetu. U BAT-u je počeo kao menadžer za korporativne i regulatorne poslove za bivšu Jugoslaviju i Albaniju, a od januara 2008. godine do danas, radi na poziciji direktora za korporativne i regulatorne poslove i člana UO kompanije.
Istovremeno je i član UO KK Crvena zvezda, član UO srpskog ogranka Međunarodne marketinške asocijacije, član UO Foruma poslovnih lidera, član Srpske asocijacije menadžera i srpskog Udruženja za odnose sa javnošću dok je u ime BAT-a, aktivan i u Upravnom odboru Saveta stranih investitora.
Dobitnik je više domaćih i međunarodnih priznanja, uključujući i titulu Najboljeg mladog menadžera u Srbiji za 2009. godinu, u organizaciji Kluba privrednih novinara i Privredne komore Srbije.
 
O kompaniji BAT
 
British American Tobacco (BAT) osnovan je 1902. godine i najinternacionalnija je duvanska grupacija na svetu, koja posluje u više od 180 zemalja. Uz učešće na globalnom tržištu od 13 odsto i liderske pozicije na više od 50 tržišta, BAT je i druga po veličini duvanska grupacija na svetu. Kompanija zapošljava više od 60.000 ljudi i poseduje 45 fabrika cigareta u 39 zemalja. Globalni proizvodni portfolio sadrži više od 200 brendova, sa fokusom na Dunhill, Kent, Lucky Strike, Pall Mall, Vogue i Viceroy. Centrala kompanije se nalazi u Londonu. 
 
 R. Nikolić