Mace ne izazivaju alergiju

Beli cvetovi topole nisu polenski i ne izazivaju alergijske reakcije. Opasnost tek preti od polena breze, trava, korova ambrozije, jove, hrasta i oraha.


Bele pahulje, odnosno mace, koje lete sa topola i poslednjih dana okupiraju stanove i parkove, ne mogu da izazovu alergiju. Primarijus dr Olika Drobnjak Tomašek, alergolog imunolog iz Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“, kaže za „Novosti“ da mace nisu poleni, i one mogu samo da izazovu iritaciju nosne sluznice, zbog čega i dolazi do kijanja, suzenja i ostalih reakcija sličnih alergijskim.

Mace koje se stvaraju prilikom pucanja ploda topole stvaraju mehaničke nadražaje u nosu. Kad prođe sezona maca, i ove tegobe nestaju.

Mace mogu da izazovu prolazni svrab i kijanje, ali one vrlo često mogu da budu i prenosnici drugih alergena. Dešava se da se polen drugog drveća zakači za mace, i da se tako, čak i posle deset kilometera letenja, prenese u organizam i stvori alergijsku reakciju.

– Ako se kijanje, svrab, suzenje očiju, nastavi i kad prođe sezona cvetanja topole, potrebno je da se urade ispitivanja, testovi na moguće alergije – kaže dr Drobnjak Tomašek.

Prava opasnost ovih dana vreba od polena breze, trava, korova ambrozije, jove, hrasta i oraha.

Naša sagovornica savetuje onima koje muči alegija na polen da izbegavaju šume i parkove. Naročito one u kojima rastu dud i borovi, ali i da se konsultuju sa lekarima i uzmu preventivnu terapiju, pošto je polen trava počeo da „hara“.

Dr Drobnjak Tomašek, savetuje građanima da ne izlaze u šetnju u jutarnjim časovima, kada je koncentracija polena najveća, kao i da izbegavaju šetnju pored drveća i travnatih površina, ali i da nakon boravka u prirodi presvuku odeću.

Od 24 biljne vrste koje se na našem području detektuju i mere kao alergeni, ambrozija ima najviše alergenih svojstava. Alergični na njen polen zasada, nemaju tegobe, jer ova korovska biljka cveta od jula do oktobra.