Deset medicinskih mitova u koje svi veruju

Predstvaljamo mitove u koje veruju skoro svi, a koji zapravo nisu tačni.  Doktorka Rejčel Vrimen ih je nabrojala daleko više u svojoj knjizi.
 
Vakcine mogu da uzrokuju grip i druge bolesti
 
Vakcina protiv gripa sadrži mrtve viruse gripa koji nikako ne mogu da ožive i uzrokuju bolest. Oni se koriste kako bi telo razvilo antitela uz pomoć kojih će se boriti protiv gripa. Postoji i mit da vakcina protiv gripa uzrokuje autizam. Roditelji osmoro autistične dece jednom prilikom su izjavili da vjeruju da su njihova deca obolela zbog vakcina. Međutim, studija koja je uključila 530 hiljada dece dokazala je da nema nikakve povezanosti između vakcine i oboljenja od autizma.
 
Dodaci prehrani čuvaju naše zdravlje
 
Razni vitamini u obliku dodataka ishrani, na primer šumeće ili tablete za žvakanje, nisu samo beskorisni nego mogu da budu i opasni. Ljudi koji u takvom obliku uzimaju velike količine vitamina C i E mogu da obole od raka jer se od velikih doza tih antioksidansa stvaraju genetske abnormalnosti. Na glasu su kao bezopasni pa ih institucije zadužene za proveravanje lekova ne analiziraju. Verovatno nećete dobiti rak od šumećih tableta, ali uvek je bolje uzimati vitamine iz hrane.
 
Razboljevamo se od hladnog vremena
 
Temperatura vazduha nema veze sa virusima kojima smo se zarazili. Kada smo prehlađeni, uglavnom nam je hladno pa uverimo sami sebe da smo se zbog toga i razboleli. Naučnici su dokazali da nema razloga da ne izlazimo na hladan vazduh ukoliko smo prehlađeni. Pretpostavljaju da smo češće bolesni preko zime jer više vremena provodimo u zatvorenim prostorima pa se onda bakterije i virusi lakše prenose.
 
Koristimo samo 10 odsto mozga
 
Lekari tvrde da ljudi vole da veruju ovom mitu jer se osećamo kao da nismo ispunili sve svoje potencijale. Ipak, nije istina da se koristimo samo malim delom mozga. Lekari tvrde da ne postoje velika ‘uspavana’ područja mozga, na kojem god snimku da se posmatra moždana aktivnost.
 
Šećer pretvara decu u malena čudovišta
 
Skoro svi roditelji veruju o ovaj mit, ali on zaista nije tačan. Šećer, odnosno velike količine slatkiša uglavnom se daju deci u posebnim prilikama, npr. na proslavama rođendana ili na odmoru. Zbog toga će neka deca možda biti aktivnija i neposlušnija.
 
Morate ostati budni ako imate potres mozga
 
Potres mozga vrlo retko je opasan za život. Verovanje da morate da ostanete budni ako ste pretrpeli potres mozga verovatno dolazi od nerazlikovanja dve vrste povreda glave. Naime, ako imate krvarenje mozga, posle lucidnog razdoblja uglavnom sledi padanje u komu ili još gore. Međutim, ovakve povrede nisu česte, pogotovo ako imate dijagnozu potresa mozga.
 
Žvakaća guma ostaje u želucu sedam godina
 
Istina je da su neki sastojci žvakaćih guma nesvarljivi, ali to ne znači da će u probavnom sistemu ostati godinama ili čak zauvek. Mnogi sastojci koje često jedemo nisu probavljivi, na primer vlakna. Ali naš probavni sistem nije tako nepripremljen – sve što ne može da preradi jednostavno pošalje dalje.
 
 
Čitanje u mraku i sedenje blizu televizora uništavaju vid
 
Naravno da će vas oči boleti ako čitate u polumraku ili ako sedite previše blizu televizora jer moraju više da se naprežu nego inače. Ali nema dokaza da ćete zaista trajno pokvariti vid. Mit o televizoru verovatno je krenuo 60-ih godina, a tad je to još i bila istina jer su televizori emitovali velike količine radijacije, međutim danas je njihov kvalit dosta veći.
 
Dnevno treba piti makar osam časa vode
 
Ovaj mit se pojavio 1945. godine. Odsek američkog Nacionalnog istraživačkog centra za ishranu tada je objavio da bi odrasli trebalo da konzumiraju oko dve i po litre tečnosti dnevno. Mediji su odmah preneli tu informaciju, ali nisu rečenicu koja je sledila. Naime, u preporuci je stajalo da se većina tečnosti u telo unosi hranom, što znači da nije potrebno piti vodu ako niste žedni jer ste veći deo verovatno već uneli u organizam.
 
Nemojte da se bavite plivanjem barem sat vremena posle jela
 
Ne postoji ni jedan realan razlog zašto ne biste moglida plivate posle jela. Istina, ako se stvarno najedete, bilo kakva fizička aktivnost biće neugodna i teška. Ali, ako ste imali uobičajen obrok, nema razloga da ne uskočite u more ili bazen. Što se tiče grčeva, oni mogu da vas uhvate uvek, bez obzira na to jeste li siti ili ne.