Setva pri kraju, kukuruz na 1,25 miliona hektara

Prolećna setva u Srbiji je na samom kraju, a dominantna kultura i ove godine je kukuruz koji je do sada zasejan na oko 90 odsto površina od ukupno planiranih 1,25 miliona hektara (ha), izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović.

„Uz normalne vremenske prilike u ostatku godine i prosečan višegodišnji prinos, može se očekivati ukupan rod kukuruza od oko sedam miliona tona“, kazao je Tanjugu pomoćnik ministra Milovanović.

Milovanović je istakao da će ukupna proizvodnja biti i više nego dovoljna za domaću potrošnju, a odgovarajuća količina kukuruza će, kao i do sada, biti na raspolaganju za izvoz.

Procenat izvršene setve suncokreta i soje je nešto manji nego kod kukuruza i iznosi oko 85 odsto, a očekuje se da će biti zasejane na 175.000, odnosno 165.000 ha.

Setva šećerna repa je okončana na oko 60.000 ha, što će garantovati zadovoljenje domaćih potreba i ispunjenje kvote za izvoz šećera u Evropsku uniju (EU) koja na godišnjem nivou iznosi 180.000 tona, naveo je Milovanović.

Uz prosečan hektarski prinos koji iznosi 48,77 tona i uz prosečnu digestiju od 16,5 odsto, može se očekivati proizvodnju od 400.000 tona šećera, ukazao je pomoćnik ministra.

Po Milovanoviću, produkcija može biti i veća, u zavisnosti od vremenskih prilika i sadržaja šećera u šećernoj repi.

„Sasvim sigurno, to je daleko iznad ukupnih potreba naše zemlje koje se kreću između 200.000 i 230.000 tona šećera na godišnjem nivou“, istakao je Milovanović.

Milovanović je podvukao da se šećer godinama unazad nalazi među prvih pet izvoznih agrarnih proizvoda po vrednosti izvoza, što svedoči da je taj proizvod konkurentan na međunarodnom tržištu.

„Verujemo da će i ova godina biti takva,“ naveo je Milovanović.

Pomoćnik ministra je kazao i da se pšenica zasejana jesenas na 470.000 ha nalazi u dobrom stanju, a vremenske prilike poslednjih nedelja joj pogoduju u „meri za koju verujemo da će biti proizvedeno više nego dovoljno pšenice, odnosno brašna za upotrebu u našoj zemlji i izvoz određenih količina“.

Milovanović je rekao da će možda biti izvezeno čak i 500.000 tona hlebnog žita i to na regionalna tržišta Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije, koji su tradicionalni kupci srpske pšenice, ali i van Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), u kojoj su, takođe, Albanija, Hrvatska, Moldavija i Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (UNMIK), u ime privremenih institucija samouprave u pokrajini.