Blagi oporavak tržišta nekretnina

Situacija na tržištu nekretnina popravila se poslednjih meseci, najviše u Beogradu, a mnogo manje u drugim gradovima Srbije, piše Danas.
 
Građani kupuju u proseku stanove od garsonjere do dvosobnog, najpoželjnije lokacije su one u beogradskim opštinama blizu centra, dok u pojedinim gradovima prodaja i dalje ide jako teško, tvrde agenti za nekretnine. Osim blagog oporavka, tržište nekretnina doživelo je u poslednje vreme jednu značajnu promenu – za razliku od pretkriznih godina koje računamo kao dobre za prodaju i kupovinu stanova i kuća, u Srbiji poslednjih meseci građani kupuju isključivo za „gotov“ novac, a mnogo manje uz pomoć stambenih kredita.
 
“Svakako da je situacija mnogo bolja nego prošle godine, ako bismo u procentima govorili onda je prodaja skočila za gotovo 70 odsto u odnosu na raniji period”, kaže Milun Nešković, vlasnik agencije Nešković nekretnine. 

Gotovo isti toliki procenat, negde 70 odsto, tvrdi on, je onih koji stanove kupuju za keš, a svega 30 odsto uz pomoć kredita. 

„Znatno manje se ljudi odlučuju da uzmu kredite, jer su banke poslednjih godina postale sve rigoroznije. Traže sve više papira i izgleda kao da se plaše, kao da žele da oteraju klijente“, ističe Nešković. 

Takva situacija je sasvim suprotna, napominje on, onome što je bilo u periodu 2007. i 2008. Tada su se krediti lakše dobijali, a banke su, neposredno po izbijanju krize, ističe on, postale neprofesionalne i počele da podižu učešće i menjaju uslove. 

Nešković kaže da najbolju prođu u Beogradu imaju jednoiposobni i dvosobni stanovi, za koje treba izdvojiti između 60.000 i 90.000 evra. „Najviše se traže lokacije poput Cerak vinograda, Mirijeva, Voždovca, odnosno Braće Jerković, Novi Beograd, dok je najmanje onih koji kupuju u krugu dvojke“, ističe Nešković. Uži centar Beograda nepopularan je zbog visokih cena, a za to su krivi prodavci, smatra on, jer ne žele da priznaju da njihovi stanovi ne vrede toliko koliko ih oni cene i da je situacija takva da ne mogu više da zarade 200 odsto. 

“Neki misle da njihov salonac u centru grada u zgradi iz 1936. vredi mnogo, ali ne shvataju da ti stanovi ne vrede toliko i da ljudi jednostavno ne žele da kupe tako stare stanove u koje treba mnogo uložiti, pa makar bili u centru. Kupci se radije onda sele u neku drugu opštinu, malo dalje od centra”, ističe Nešković. 

Na blagi oporavak tržišta uticao je sigurno i pad cena kvadratnog metra, koji je sad u Beogradu, prema oceni našeg sagovornika, negde između 1.200 i 1.300 evra. „Kvadratni metar u Mirijevu je od 950 do 1.100 evra, u Borči ili Batajnici od 850 do 900 evra, dok i dalje ima delova grada poput onog u Novom Beogradu, kod kineske ambasade, gde se za jedan kvadrat traži 2.800 evra“, napominje on.