Bizlife intervju: Miloš Uzelac, Sekopak

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Bizlife intervju: Miloš Uzelac, Sekopak

    Sekopak je društvo za upravljanje amblažnim otpadom koje postoji od 2006. godine i obaveza kompanije je da ambalažu koju njihovi partneri stavljaju na tržište sakupi i preda na reciklažu, a o tome izvesti privredu i državu.
     
    „Naši partneri su društveno-odgovorne kompanije koje vode računa o okruženju u kom posluju i koje upravljanje ambalažnim otpadom radije prepuštaju Sekopaku koji poseduje potrebno znanje i informacije. Sekopak sa svoje strane uspostavljanjem partnerstava sa lokalnim komunalnim sektorom i opštinama, kao i privatnim sakupljačima, nastoji da ambalažni otpad usmeri na reciklažu,“ kaže u intervjuu za Bizlife direktor kompanije Miloš Uzelac.
     
    „Među našim partnerima nalaze se i Podrum vina Radovanović, Mercedes Srbija, Veropulous marketi, Minakva, Coca-Cola, Mona, Knjaz Miloš, Bambi Banat i mnogi drugi.“
     


    Da li i na koji način država reguliše sakupljanje ambalažnog otpada?


    Tokom protekle godine srpskoj industriji bilo je potrebno sakupiti i reciklirati 10 odsto od ukupno plasiranih količina ambalaže na području Srbije. Informacije o radu i ostvarenim rezultatima svi operateri za zaštitu životne sredine dostavljaju jednom godišnje uz izveštaje u pogledu plasmana i ispunjenosti nacionalnih ciljeva za sve privredne subjekte u Srbiji.
    Imajući u vidu procenjenu količinu ambalaže od strane Agencije za zaštitu životne sredine na tržište Srbije je u 2011. godini plasirana količina od 430.000 tona, dok je za ostvarenje nacionalnih ciljeva bilo potrebno sakupiti i reciklirati 43.000 tona ambalažnog otpada. Kompanija Sekopak je u saradnji sa svojim partnerima iz javnog i privatnog sektora sakupila i predala na reciklažu više od polovine državno propisanog cilja, tačnije 22.500 tona ambalažnog otpada, čime je, prema našim informacijama, ispunjen nacionalni cilj za sve naše klijente i partnere u poslu.
    Cilj za ovu godinu je da se sakupi i reciklira 16 odsto od ukupno plasiranih količina ambalaže, a do 2014. godine je potrebno sakupiti i predati na reciklažu čak 30 odsto od ukupno plasiranog ambalažnog otpada. Pored njega uvedeni su i specifični ciljevi minimalno zahtevanog učinka za svaki ambalažni materijal ponaosob – karton, plastiku, metal, staklo i drvo, te je pred nama sve veći izazov.

    Možete li nam reći nešto više o projektu primarne selekcije ambalažnog otpada koji je započet u Novom Sadu nedavno?


    Radi ispunjenja sve viših i viših kvota za reciklažu ambalažnog otpada, Sekopak u saradnji sa opštinama i gradovima Srbije uspostavlja sistem za primarnu selekciju ambalažnog otpada.  Od ovog meseca, stanovnici novosadskog naselja Petrovaradin i Sremska Kamenica, dobiće među prvima u novoj godini mogućnost da pristupe ovoj akciji koja se treću godinu za redom odvija pod nazivom “Vašu ambalažu u reciklažu”.
    Pored već poznatih Sekokesa i Sekontejnera širom Srbije, Sekopak je u saradnji sa JKP Čistoćom iz Novog Sada, krajem prošle godine obezbedio 8.000 novih Plavih kanti za potrebe domaćinstava u Petrovaradinu, Sremskoj Kamenici i drugim naseljima, čija je podela započela početkom aprila preko mesnih zajednica u ovim gradskim naseljima. Svako domaćinstvo koje se odluči da preuzme Plavu kantu, potpisaće sa JKP “Čistoća” Novi Sad ugovor kojim će se obavezati na pravilno odlaganje ambalažnog otpada, odnosno na razvrstavanje svog kućnog otpada.
    Volonteri Sekopaka i radnici JKP “Čistoća” iz Novog Sada će prilikom podele kanti, svakom domaćinstvu uručiti letak/uputstvo i brošuru kojima će informisati građane o ekonomskom, ekološkom i socijalnom značaju pravilnog razvrstavanja kućnog otpada, uštedi resursa i ponovne upotrebe recikliranog materijala, kao i mogućnosti koje ova prerađivačka grana lake industrije otvara u pogledu ekonomskih dobiti i otvaranja novih radnih mesta.

    Da li su i drugi gradovi uključeni u slične projekte?


    Sekopakova akcija “Vašu ambalažu u reciklažu” počela je u 31. maja 2010. godine u Nišu i to je bio prvi grad koji je počeo sa sistemskom reciklažom. Sekopak je ugovore o sukcesivnom uspostavljanju sistema potpisao i sa Čačkom, Kragujevcem, Suboticom, Leskovcem, Jagodinom, Užicem kao i sa opštinom Gornji Milanovac, deponijom Duboko i drugim komunalnim preduzećima i privatnim sakupljačima koja će delovati na teritoriji tih gradova i opština.

    Jedna od vaših najvažnijih karakteristika je da ste nosilac prava na Zelenu tačku. Šta je Zelena tačka?


    Zelena tačka je međunarodni simbol reciklaže i označava da će kompanija svu ambalažu proizvoda plasiranih na tržište zbrinuti i uputiti na reciklažu. Samim tim, ovaj simbol šalje poruku korisnicima da ta kompanija brine o životnoj sredini. Zelena tačka se nalazi na ambalaži više od 460 milijardi proizvoda svake godine i koristi se u 24 evropske zemlje.
    Svaka država ima jednu, nacionalnu organizaciju koja je ekskluzivni nosilac prava na znak Zelena tačka. Sekopak je dobio tu čast da raspolaže pravom na razvoj sistema Zelene tačke u Srbiji.

    Ko mogu biti potencijalni korisnici Zelene tačke?


    Potpisivanjem ugovora sa Sekopakom korisnici znaka „Zelena tačka“ na teritoriji Srbije postaju svi uvoznici upakovanih proizvoda iz drugih evropskih zemalja koji su najčešće već označeni ovim simbolom, kao i proizvođači u Srbiji koji žele da izvezu svoje proizvode na tržišta evropskih zemalja na kojima je znak „Zelena tačka“ već u upotrebi.

    Da li Sekopak sakuplja materijale samo iz komercijalnih i komunalnih izvora?


    Ne. Sekopak organizuje sakupljanje ambalažnog otpada za vreme velikih događaja kao što su koncerti, festivali, mitinzi jer se na njima okuplja veliki broj ljudi koji emituju velike količine ambalažnog otpada. Velike manifestacije u kojima smo učestvovali su upravo završeni „Dan planete Zemlje“ održan 22. aprila, „Veseli spust“ i „Belgrade Beer Fest“ gde smo prikupili značajnu količinu limenki, plastike, kartona i druge ambalaže. Sav ambalažni otpad koji je ovom prilikom sakupljen, razvrstan je i u potpunosti recikliran u domaćim reciklažnim kapacitetima.
    Ovom prilikom zamolio bih sve čitaoce koji rade u nekoj firmi da nas obaveste o kalendaru njihovih aktivnosti i da nas pozovu da zajedno uspostavimo „mini-sistem“ i na taj način pokažemo produženu odgovornost na delu.

    Koji su razlozi zbog kojih bi građani Srbije trebalo da recikliraju?


    Postoji mnogo razloga, a one koje bih izdvojio je to da čovek godišnje proizvede i do 130 kilograma ambalažnog otpada koji kada se pomnoži sa na primer 100 hiljada stanovnika nekog grada ispadne 13 hiljada tona ambalažnog otpada godišnje. Samim tim, ukoliko grad ne upravlja ambalažnim otpadom, na ovaj način gubi milione dinara godišnje. Još jedan od razloga je da čak i kontrolisane deponije u većini slučaja ne zadovoljavaju ni najosnovnije kriterijume za zaštitu životne sredine tako da otpad često biva odlagan na neadekvatnim mestima gde prlja i ruži okolinu. 

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE