(VIDEO) Šta nam donosi treća industrijska revolucija?
Prve dve industrijske revolucije rezultirale su bogaćenjem i urbanizacijom stanovništva, a treća – digitalizacija proizvodnje – mogla bi drastično da promeni ljudsku svakodnevnicu, piše Economist, pozivajući svetske vlade da oslobode prostor revolucionarima.
Od prvih fabrika tekstila krajem 18. veka u Britaniji, preko pokretanja masovne proizvodnje automobila početkom 20. veka u SAD-u, svet je sustigla treća industrijska revolucija. Stapaju se, piše Economist, zadivljujuće tehnologije: pametna programska rešenja, novi materijali i procesi poput trodimenzionalnih printerskih ‘ispisa’, spretni roboti i celi niz usluga utemeljenih na internetu. Neki, poput uglednog američkog ekonomiste, Džeremija Rifkina, smatraju da će Treća industrijska revolucija doneti demokratičniji ekonomski model.
Proizvod se sada dizajnira na računalu i ‘ispisuje’ na 3D printeru, koji niže slojeve materijala i tako stvara čvrste objekte – od čekića do visokotehnoloških delova vojnih aviona. S vremenom, takvi uređaji moći će sve da proizvode – od garaža do sela u Africi.
Nanotehnologija daje proizvodima napredna svojstva, poput flastera koji pomažu zaceljivanju rana i posuđa koje se samo čisti. Nestaju i stare boljke preduzetnika kao što su prepreke ulaska na tržište.
Kao i sve revolucije, i treća će u pojedinim segmentima biti rušilačka pa je digitalna tehnologija tako već potresla medijsku industriju i maloprodaju. Fabrike budućnosti biće blistave i gotovo oslobođene ljudskog faktora. Većina radnih mesta više neće biti u frabričkim halama nego u obližnjim kancelarijama u kojima će sedeti dizajneri, inženjeri, IT i marketing stručnjaci, logističari. Mnogi zatupljujući poslovi postaće suvišni, piše Economist.
Pada i važnost uloge cene rada. Proizvodnja se vraća u bogate zemlje ne zato što plate Kineza rastu, već zato što kompanije žele da budu bliže kupcima kako bi u što kraćem roku mogle udovoljiti promenama u potražnji.
Potrošači neće imati problema s prilagođavanjem na novo doba s boljim i dostupnijim proizvodima. Teže će biti vladama, koje instinktivno štite postojeće industrije i preduzeća, nikako ne i početnike koji bi ih mogli uništiti. Zasipaju stare fabrike subvencijama i vrše pritisak na direktore koji žele da presele proizvodnju u inostranstvo. Troše milijarde na nove tehnologije koje će, prema njihovoj proceni, prevagnuti i drže se romantičnog uverenja da je proizvodnja superiorna u odnosu na usluge, naročito finansijski sektor.
Ništa od navedenog nema smisla, navodi Economist. Jaz između proizvodnje i usluga sve je manji. Rolls-Royce više ne prodaje motore za avione; prodaje sate koje svaki motor provede brujeći u vazduhu.
Vlade nikada nisu znale da prepoznaju pobednike, dijagnostikuje Economist: dok legije preduzetnika i kreativaca na internetu izmenjuju ideje, kod kuće ih pretvaraju u proizvode i plasiraju na svetska tržišta, vlade bi trebale da se drže svog posla i osiguraju bolje škole za stručnu radnu snagu i jasna pravila za preduzetništvo svih profila ostavljajući sve drugo revolucionarima.
