Klinika za eutanaziju dobro prihvaćena u Hagu

Hag je pre mesec dana, pored Ševeningena, dobio još jednu kontroverznu instituciju – „Kliniku kraja života“ – čija uprava ističe da je ova firma prva na svetu legalno registrovana za obavljanje „ubistava iz samilosti“. Holandija nije jedina zemlja u kojoj je ozakonjena eutanazija neizlečivih bolesnika, ali u udruženju „Pravo na smrt“, koje je osnovalo kliniku, kažu da nameravaju da odu korak dalje i ponude usluge i ljudima koje zdravlje dobro služi, ali im je život dosadio.
 
– Udruženje je lobiralo za zakon po kome bi bilo legalno eutanazirati i zdrave osobe starije od 70 godina, ali to nam zasad nije prošlo – rekla je za New York Times načelnica klinike dr Petra de Jong, koja priznaje da iza nje stoji bogato iskustvo.
 
– Prvog pacijenta sam eutanazirala još u vreme kad je to još uvek bilo ilegalno. Do danas sam to primenila na još 15 pacijenata. Više puta sam privođena u policiju, ali nikad nisam osuđena. Nikad nisam sumnjala u ispravnost onoga što sam učinila.
 
Upravnica klinike hvali se i da je za samo 15 dana od osnivanja stiglo čak 70 molbi za eutanaziju i da su dva slučaja već u proceduri. Međutim, iako nosi naziv klinika, ova haška firma nimalo ne liči na medicinsku ustanovu. Ona ima samo malu kancelariju bez ijedne ordinacije i kreveta, ali uprava tvrdi da je to dovoljno za njihovih šest iskusnih mobilnih timova koji rade po kućama pacijenata.
 
– Nema potrebe za većim prostorom, Holanđani žele da umru kod kuće, zato i imamo mobilne timove – kaže Petra de Jong. – Reč je o lekarima koji su već izvodili eutanaziju. Svaki od njih radi jedan dan sedmično na ovoj klinici, a ostale dane u svojoj redovnoj praksi. Svaki od njih može da izvede jednu eutanaziju mesečno, jer im treba bar mesec dana da upoznaju pacijenta, ne može se to raditi na brzinu.
 
Ipak u udruženju „Pravo na smrt“ priznaju da se mnogi holandski lekari i dalje protive eutanaziji, iako je Holandija prva u svetu još 2001. legalizovala „ubistvo iz milosrđa“, pa se sada godišnje u ovoj zemlji izvede oko 3.100 „asistiranih samoubistava“.
 
– Holanđani ne vole da lažu, mi smo vrlo transparentna nacija – kaže Petra de Jong. – To je kod nas kulturološki uslovljeno. Doktori u Holandiji izvodili su eutanazije i ranije, baš kao što to rade u svim zemljama sveta. Ali nije dobar osećaj kad tako važnu stvar radite ilegalno.
 
Udruženje „Pravo na smrt“ osnovano je u Holandiji 1973. i uporno je lobiralo za legalizaciju eutanazije sve do 2001. kad su postigli taj cilj i okupili, kako tvrde, 120.000 članova. Pacijenti će, kažu u „Klinici kraja života“, prvo dobiti injekciju posle koje će pasti u dubok san, a sledeća injekcija će im zaustaviti disanje i kucanje srca.
 
Međutim, da problematika „ubijanja po kućama“ nije ni izbliza jednostavna kako se predstavlja, svedoče nedavni skandali vezani za ovaj problem u Švajcarskoj. Naime, u alpskoj državici odavno postoji „samrtnički turizam“. Međutim, ostavljena je rupa u zakonu po kojoj je pomoć pri samoubistvu legalno, pa su na romantičnim planinskim predelima nikle mnoge „klinike“ – hoteli u koje nevoljnici sa svih strana sveta dolaze da prekrate muke. Najpoznatija među njima bila je klinika „Dignitas“, koja je usluge nudila i Švajcarcima i strancima, a hvalila se stotinama „dostojanstveno usmrćenih“.
 
Na aerodromu je kandidate za smrt dočekivala ljubazna medicinska sestra koja je vodila pacijenta u stan u kome je potpisivao dokumente i dobijao „dostojanstven“ smrtonosni napitak. Međutim, pre dve godine došlo je do strahovitog skandala kad su ronioci na dnu Ciriškog jezera slučajno pronašli čak 300 urni s pepelom nepoznatih pokojnika, što je ustalasalo javnost Švajcarske.
 
Osim u Holandiji, eutanazija je legalizovana u Belgiji i Luksemburgu. U Švajcarskoj i tri savezne američke države, Oregonu, Vašingtonu i Montani dopušteno je „asistiranje u samoubistvu“ što podrazumeva davanje smrtonosne doze medikamenata onome ko želi da se ubije.