Cvijanović: Raspodela agrarnog budžeta mora biti pravična
Konkurentnost ukupne privrede Srbije i poljoprivredno prehrambenog sektora je izuzetno niska. Trenutno, naše jedine konkurentske prednosti jesu niska cena radne snage, niska cena zemljišta i visokokvalitetni prirodni resursi – kaže za „Novosti” direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede dr Drago Cvijanović.
Kako bi se ovo promenilo, tvrdi on, bitno je izabrati način vođenja agrarne i ruralne politike, koji će omogućiti da se izvori konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje „pomere“ ka većoj ulozi znanja, inovacija i efikasnog transfera proizvodnih i tržišnih znanja ka poljoprivrednicima. Takođe, važno je izgraditi sisteme kooperacije svih tržišnih subjekata kroz zadruge i klastere, ali i Visoke specijalizacije proizvodnje, uz poštovanje specifičnosti regiona za razvoj poljoprivrede.
– Podsticanje poljoprivredne proizvodnje po kilogramu, a ne po hektaru koje je započeto ove godine ima značajnog uticaja na izmenu strukture primarne poljoprivredne proizvodnje, povećanja produktivnosti, rentabilnosti i ekonomičnosti, podizanja konkurentnosti naše poljoprivrede i realne šanse za većim izvozom naše poljoprivrede – ističe Cvijanović. – Zato je treba podržati svim raspoloživim sredstvima iz agrarnog budžeta. Podsticaji po kilogramu, a ne hektaru uticaće da veći broj registrovanih gazdinstava koriste subvencije. Takođe, pospešiće se specijalizacija poljoprivredne proizvodnje, pri čemu će doći do regionalizacije u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i povećati konkurentnost. U ovom slučaju povećava se i robna razmena registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i povezivanje primarne proizvodnje sa prerađivačkom industrijom.
Srbija, zaključuje ovaj agroekonomista, ima povoljne uslove za trgovinu, odnosno izvoz bez kvantitativnih ograničenja, carinskih dažbina i mera ekvivalentnog efekta. Izuzetno povoljan izvozni režim sa EU: mogućnost preferencijalnog izvoza oko 85 odsto poljoprivrednih proizvoda sa pretežnim domaćim poreklom (jedino je izvoz junećeg mesa, šećera i vina definisan tarifnim kvotama). Preferencijalni izvoz za određeni broj poljoprivredno prehrambenih proizvoda iz Srbije u SAD. Liberalizovana trgovina sa zemljama okruženja, ali i sa Ruskom Federacijom, Belorusijom, Turskom.
