Grčka: Lečiće se ko ima da plati
Zdravstvena zaštita u Grčkoj mogla bi da postane privilegija nakon dve godine oštrog kresanja budžetskih troškova. To je očajnički pokušaj vlasti u Atini da smanji javni dug i uravnoteži finansije, upozoravaju stručnjaci.
Uz potrošnju u oblasti javnog zdravlja od oko deset milijardi evra, 25 odsto manju u odnosu na 2009, zdravlje „bi moglo da postane privilegija“, ocenjuje profesor sociologije na atinskom univerzitetu „Panteion“ Haralambos Ekonomu. Dve godine oštre štednje uvele su Grčku u petu godinu recesije, uz više od milion nezaposlenih, koji čine oko 20 odsto ukupne radne snage.
Stručnjaci iz oblasti zdravstva navode da do deset odsto stanovništva mora da koristi ušteđevinu ukoliko im zatreba lečenje. Ranije se većina Grka oslanjala na privatne lekare kad god je to bilo moguće, iako su plaćali skoro 40 odsto ukupnih troškova iz sopstvenih džepova, što je jedna od najviših stopa u razvijenom svetu. Sada je tražnja u državnim bolnicama porasla za 20 do 30 odsto, u vreme kada je taj sektor suočen sa velikim pritiskom u vidu smanjenja troškova.
Da stvar bude još gora, mnogi ljudi pokušavaju da nadmudre sistem tako što dolaze u bolnice kao hitni slučajevi da bi dobili tretman bez odlaganja, umesto da zakažu, i plate, termin unapred. Bolnice pokušavaju da funkcionišu što je bolje moguće s obzirom na okolnosti.
„Oni dođu prehlađeni i pokušavaju da prođu kao hitni slučajevi. Radimo sve što možemo da pomognemo najsiromašnijima koji dolaze, ali ne znam koliko ćemo još moći da ignorišemo situaciju“,upozorio je doktor pulmolog u opštoj bolnici Sotiria u Atini Meropi Manteu.
