Bosna na korak od bankrota

Nefunkcionalne institucije, ogromna javna potrošnja, nezaposlenost i nedostatak budžeta za ovu godinu uzrokovali su novi nagli pad kreditnog rejtinga Bosne i Hercegovine. BiH je spala na dno B kategorije i samo jedna stepenica je deli od ulaska u zonu C, u kojoj se nalaze zemlje u bankrotu i u koje niko ne investira. Od evropskih država, tu je samo Grčka.
 
Američka agencija „Moody’s“ snizila je kreditni rejting BiH sa B2 na B3 i stavila zemlju na posmatranje, sa mogućnošću daljeg sniženja rejtinga.
 
Predsedavajući Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda kazao je da ne bi došlo do smanjenja kreditnog rejtinga da je do 31. marta bio usvojen budžet za 2012. godinu.
 
Dogovora o državnoj kasi još nema, jer nema saglasnosti ni oko ukupnog iznosa niti oko raspodele PDV između entiteta i BiH. Zvaničnici Srpske zalažu se za restriktivniji budžet. Dodatni problem su i zahtevi bivših pripadnika Oružanih snaga BiH, koji traže da se budžetom planira i novac za isplatu njihovih penzija.
 
Iz „Moody’s“-a je saopšteno da BiH ima slabu perspektivu ekonomskog rasta i visoku stopu nezaposlenosti.
 
– Ova kategorija je još jedan korak ka ivici ambisa u kojem se može naći BiH. Sada imamo najgori rejting u regionu i blizu smo situaciji Grčke, koja je u fazi bankrota – ocenio je Duljko Hasić, ekonomski analitičar Spoljnotrgovinske komore BiH.
 
On smatra da produženje režima privremenog finansiranja vuče BiH prema scenariju koji bi imao nesagledive posledice.
 
– Poslovna klima u BiH je izuzetno loša – nema investicija, zapošljavanja, približavamo se onoj psihološkoj granici od 550.000 nezaposlenih, bez tendencije da nedavno formirana izvršna vlast nešto uradi – naveo je Hasić.
 
Ekonomisti upozoravaju da će situacija u BiH biti još više otežana zbog snižavanja rejtinga, jer će doći do pritiska na rast kamatnih stopa, a privrednicima će biti izuzetno teško doći do novca.
 
Zbog složenog ustavnog uređenja u četiri nivoa vlasti u BiH, njena ukupna potrošnja izražena u procentima bruto domaćeg proizvoda veća je nego u većini zemalja u regionu, pa i u većini zemalja članica EU. Potrošnja javnog sektora iznosi skoro 47 odsto BDP zemlje, a ove godine administracija će potrošiti devet milijardi maraka.