Eksperti:Memorandum o dinarizaciji neće mnogo koristiti
Malo je verovatno da će Memorandum o strategiji dinarizacije finansijskog sistema Srbije, koji su potpisali Vlada i Narodna banka Srbije, biti od veće koristi i da će značajnije podstaći veću upotrebu dinara na račun evra u našoj zemlji, ocenili su eksperti.
Memorandumom su, kako je navedeno u saopštenju NBS, definisani ciljevi, mere i aktivnosti koje će se preduzimati radi jačanja poverenja u nacionalnu valutu i njenu što veću upotrebu u finansijskom sistemu naše zemlje.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris ocenio je da bi veći stepen dinarizacije u finansijskom sistemu Srbije mogao da dovede do brojnih dobitaka, ali je, prema njegovom mišljenju, to teško očekivati.
Fabris je istakao da široko rasprostranjena evroizacija značajno otežava vođenje monetarne i ukupne ekonomske politike, ali da je „malo verovatno da će Srbija izaći iz kategorije neformalno eurizovanih ekonomija“, imajući u vidu duboko ukorenjeno nepoverenje prema dinaru koje potiče iz 90-ih godina, kao i česte fluktuacije kursa domaće valute.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić rekao je da razume nastojanja Vlade Srbije i Narodne banke da ojačaju poverenje u dinar, ali je dodao da je prostor za delovanje NBS sužen.
„Prostor za delovanje monetarne politike NBS je sužen jer oni utiču samo na dinarsku sferu koja pokriva svega jednu trećinu monetarnog prostora“, tvrdi Đukić.
Prema njegovim rečima, NBS nema uticaja na dve trećine tržišta gde se koristi evro.
„Zemlja koja ima stepen evroizacije veći od 50 odsto automatski je u situaciji da je prostor za mere monetarne politike ograničen. Silazak u ravan od 30 do 40 odsto evroizacije tržišta iz ove perspektive je cilj koji je nedostižan za narednih deset godina“, tvrdi Đukić.
On je podsetio da je, prema podacima iz istraživanja koje je ranije sproveo, stepen evroizacije srpske privrede oko 70 odsto od ukupnog prometa. Đukić na osnovu toga izvlači zaključak da „su izgledi da se u bliskoj budućnosti bitnije smanji stepen evroizovanosti privrede Srbije jako mali.“
„Ključni faktor za to jeste da se na sektoru štednje građana demonstrira nepoverenje već više od decenije i to se meri činjenicom da dinarska štednja nije nikada prelazila više od dva odsto“, tvrdi Đukić.
I ekonomista Ljubomir Madžar nije optimista kada je reč o Memorandumu NBS i Vlade Srbije i mišljenja je da taj dokument neće imati neki pozitivan efekat i doprineti povećanju dinarizacije. On smatra da i dalje vlada veliko nepoverenje u dinar, izražavajući sumnju da NBS i vlada raspolažu tako jakim finansijskim instrumentima koji bi mogli da podstaknu veću upotrebu dinara.
Madžar je skeptičan i da bi mogla da se podstakne veća upotreba dinarizacije i kada bi se raspolagalo jačim finansijskim instrumentima jer, kako je rekao, koliko je nepoverenje u dinar to pokazuje i nivo dinarskih kredita koji nisu veći od dva procenta od ukupnog broja zajmova.
