Uzeli premije za neobrađenu zemlju
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović naglašava da bi sistem premiranja po kilogramu trebalo da isključi svaki vid zloupotrebe.
On dodaje da u uredbama o subvencionisanju biljne proizvodnje, naime, piše da premije idu preko prerađivača, ali praktično, ne mogu oni to naplatiti već samo oni čija je roba.
„Ako su proizvođači šećerne repe, soje, suncokreta i drugih kultura predali robu uljari, šećerani ili nekom drugom prerađivačkom kapacitetu, oni na osnovu predate količine dobijaju novac“ , naglašava Cvijanović.
On dodaje da tu ne bi trebalo da bude nikakvih problema jer jasno je da subvenciju dobija proizvođač, a ne prerađivač. Pri tom, veoma je lako utvrditi da li je novac uplaćen poljoprivredniku ili prerađivaču. Takođe, on ukazuje na činjenicu da, nažalost, problem poljoprivrede nije od juče već traje decenijama. Jer, reprolanci su pokidani, a inače nikada proizvođaču nije velika dobit ostajala iako je on napravio i uljare i šećerane…
Kada je o zloupotrebama hektara, odnosno davanja premija od 14.000 dinara reč, Cvijanović kaže da ih je ipak bilo.
„Nije posao našeg instituta da utvrđujemo zloupotrebe, ali javna je tajna da je, nažalost, veliki broj onih koji zakupljuju zemljište, dobijao premije iako njive nisu obrađivali, nisu sejali. To se, naravno, ne odnosi na sve, pogotovo ne na ozbiljne proizvođače, jer je njima u intresu da njiva bude obarđena, ali je činjenica da je bilo i toga. I to je moguće utvrditi. U svakom slučaju, u Institutu imamo takvih informacija. Koliko je bilo zloupotreba, pitanje je, ali javna je tajna da su se dešavale i u Vojvodini i u centralnoj Srbiji“ , kaže Cvijanović.
Krajnje je nekorektno, dodaje, da se uzima zemljište koje nije obrađeno i za njega dobija podrška Ministarstva. To nije fer ni prema poljoprivredi ni prema onima koji obrađuju zemlju, uredno seju i prijavljuju parcele, veli on.
Cvijanović ukazuje i na činjenicu da sama definicija gazdinstva i prijave gazdinstava nije dovoljna jasna. Očekuje da će predstojeći popis poljoprivrede iskristalisati dosta toga.
„Predložili smo da se razgraniči definicija domaćinstva i gazdinstva i da se tačno zna na koji se način može registrovati gazdinstvo i šta ono predstavlja“ , kaže on.
Ipak, pitanje svih pitanja u agraru je budžet, a on je već godinama veoma mali, ukazuje Cvijanović.
Ne mogu, naime, rešiti problem naše poljoprivrede samo subvencije. Ona se urušava decenijama, i dok se ne bude značajno investiralo u nju, boljitka neće biti.
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede podseća na to da su subvencije po hektaru bile prema svima jednake, ali ukazuje na to da će novi sistem premiranja po kilogramu omogućiti da pomoć države dobije 450.000 gazdinstava, umesto 80.000, koliko ih je dobijalo premije po hektaru.
„Kad su se u Evropskoj uniji davale premije po prinosu, bile su usmerene ka povećanju konkurentnosti, odnosno prinosu po jedinici površine. Važno je da se kod nas premiranje ne zaustave na žitu i industrijskom bilju već proširi i na voćnjake, vinograde, te da se disperzija subvencija rasporedi na sva gazdinstva koja su registrovana po propisima“ , kaže Cvijanović.
