Hrvatski poljoprivrednici: Suša će nas dotući
Nakon snega hrvatski su se građani bojali poplave, a imaju, petnaest meseci zaredom – sušu. Sneg se, objašnjavaju hidrolozi, topio polako, pa su ga i reke polagano prihvatale. Kiše istovremeno nije bilo, voda iz snega odlazila je u prazne podzemne tokove – sve skupa dovoljno da se poljoprivrednici sada svakodnevno mole za kišu. Situacija je, kažu, katastrofalna, očajni su, i ne ostvarili se prognoza prema kojoj bi nas ove sedmice moglo ozbiljnije „zaliti“, neće biti dobro.
– Ništa me ne pitajte, evo me iz vrta, potpuno sam suv. Suvo je, potpuno suvo, u 18 godina, koliko se ovim poslom bavim, ovako još nije bilo, da u martu moram, svaki dan, zalivati – kaže nam Miroslav Filipović iz Virovitice, predsednik Zajednice hrvatskih povrtara, napominjući da zalivanje ulazne troškove povećava i za više od 20 posto. Tako, dve godine zaredom, kaže Filipović, povrtari više ne mogu.
– Više nećemo i nemamo zašto da ćutimo – trgovački lanci nam otkup robe uslovljavaju sve nižim cenama, a naši su troškovi, kojima se poslednje dve godine priključuje i visoka potrošnja vode, sve veći. Poskupljenje sebi, u ovakvoj stranoj konkurenciji, ne možemo dopustiti. U Francusku ne možete uvesti ni glavicu kupusa dok god ima kupusa francuskih proizvođača, ka nama, opet, dolazi sve i odasvud, i to ono što je u matičnim zemljama izvan standarda, koje mi ovde moramo poštovati. Sve dolazi, preplavljuje nam tržište, a mi svoje bacamo. Nastavi li se takva praksa, dignućemo se na noge, jer s ovakvim troškovima možemo, eventualno, samo na jedvite jade da plaćamo režije – zaključuje Filipović.
Koliko je situacija u ovako dugotrajnoj suši teška, potvrđuje i njegov prethodnik u Zajednici povrtara, varaždinski povrtar Zlatko Zagorec. U njegovom je bunaru za napajanje, veli, nivo vode pao za još metar i po. Već sada zalivati, kaže, potpuno je nenormalna situacija, i za povrtare, kaže, jako skupa.
Ništa bolja priča ni u Istri, u kojoj nam proizvođač paradajza za industrijsku preradu Dario Makovac kaže da sadnju planira da počne oko 15. aprila, ali voda je potrebna i za pripremu. Upitan misli li i on da se trgovci bogate na njihov račun, odgovara potvrdno.
– U ovoj državi nema nikakve kontrole, vlada velika nesrazmera, jedni teret krize prelamaju preko tuđih leđa. Mi da poskupimo, u ovakvoj konkurenciji, ne možemo – napominje Makovac.
Katastrofa je i u velikim „fabrikama pod nebom“, na ratarskim površinama, kaže nam Mijo Latin, predsednik Hrvatskog seljačkog saveza.
– Ne bude li ozbiljnije kiše, biće jako loše. Do kraja setve još je oko mesec dana, ali kiša nam treba i sada, za pripremu. Zimske se kulture, poput ozime pšenice i ječma, još drže, ali ko god da je obavio prihranu, bez kiše je očajan – kaže Latin.
Prognoze kažu da će sušno razdoblje potrajati celo proleće i leto. Da razloga za strah ima, potvrđuje i prvi čovek Žita d.d., Marko Pipunić. Cene pšenice, kaže, već rastu, na tržištu je ima sve manje. Upitan znači li to da uskoro možemo očekivati poskupljenje brašna, a onda i hleba, Pipunić odgovara da valja pričekati još petnaestak dana…
