Kako danas izgleda mapa multimilionera?
U svetu je broj multimilionera, sa imovinom većom od 100 miliona dolara, 2011. godine porastao za sedam, a od 2006. za 29 procenata na 63.000. U njihovom posedu nalazi se 39,9 biliona dolara, a većina njih pozicionira London kao najvažniji grad.
Broj milionera u narednih pet godina povećaće se za još 37 procenata na 86.000, ističe se u izveštaju „Global Wealth Report“ o najbogatijim ljudima planete koji su sačinili konsalting kompanija „Knight Frank“ u saradnji sa „Citi Private Bank“.
Dužnička kriza i slab privredni rast u Evropi i SAD omogućiće bogatašima iz zemalja u razvoju da uskoro nadmaše svoje kolege iz razvijenih zemalja i po broju, i po ukupnom bogatstvu i po potrošnji.
Citi prognozira da će udeo SAD i zapadne Evrope u svetskom bruto domaćem proizvodu (BDP) opasti sa 41 odsto u 2010. na 18 procenata u 2050. godini dok će udeo azijskih zemalja u usponu u isto vreme da poraste sa 27 na 49 procenata. Eksperti su uvereni da se formira nova geografija svetskog bogatstva, ali ne i geografija potrošnje.
Najveći broj multimilionera je 2011. godine živelo na istoku (jugoistočna Azija, Japan i Kina) čak 18.000. Za hiljadu manje ih je u SAD, koje i dalje prednjače među ostalim zemljama po broju imućnih stanovnika. Eksperti međutim procenjuju da će do 2016. godine razlika između istoka i severne Amerike porasti za 5.000 (26.000 prema 21.000), a Kina gde će će se broj bogataša udvostručiti na 14.000, opasno će se približiti SAD.
Azijski bogataši za sada zarađuju na građevinarstvu, ekploataciji prirodnih dobara i prerađivačkoj industriji, ali će im u perpektive rast prihoda obezbediti investicije u obrazovanje i ljudski kapital, smatraju eksperti Citi. U zapadnoj Evropi u narednih pet godina multimilionera će biti za 1.000 više, a u Rusiji za 76 odsto više.
„Generatori rasta“ biće i zemlje, koje su i danas prilično siromašne, kao što su Bangladeš, Nigerija, Egipat, Mongollija, Indonezija, Irak i druge, gde će se pojaviti bogataši sa specifičnim navikama.
Buran rast kineskih gradova privlači luksuzne brendove – tržište luksuzne robe u Kini raste po godišnjoj stopi od 35 odsto. Do 2025. godine u Kini će biti oko 130 gradova sa više od milion stanovnika, što je više nego u SAD i Evropi zajedno.
Zbog niskih kamata na tržištu obveznica i visokih oscilacija na tržištu akcija milioneri sve češće prednost u svojim ulaganjima daju nekretninama (23 odsto milionera), dok u akcije i obveznice ulaže po 21 odsto. Sve su popularnije i nestandardne investicije, tako da 37 odsto svetskih milionera priznaje da investira u vino.
Oko 60 odsto multibogataša kupuje umetničke predmete, a 52 odsto dragocenosti. U 2011. godini tražnja za investicijama u slikarska dela je porasla za 25 odsto. Ruski milioneri aktivno ulažu i u sport, ali u toj pasiji nisu usamljeni. Udeo investicija u sprot čini 24 odsto portfolija severnoameričkih klijenata Citi. Privatnim vlasnicima pripada 50 najskupljih sportskih klubova.
Bogatši nastoje da svoj novac ulažu u stvari koje im donose zadovoljstvo. Investicije u vino ili sport u izveštaju „Knight Frenk“ se karakterišu kao „investicije strasti“, koje čuvaju od rizika, pošto slika poznatog umetnika na može da „bankrotira“ ili „devalvira“. Multimilioneri aktivno ulažu novac i u dobrotvorne svrhe, tako da je broj njihovih priloga 2011. godine porastao za deset odsto.
Naredna decenija bogatašima može da donese i neprijatnosti, uvereni su eksperti ukazujući da im pretnja dolazi od pokreta za socijalnu pravdu, kao što je „okupiraj Wallstreet“. Najverovatnije da će morati da se izgradi novi sistem odnosa između država, biznisa i društva, a privi koraci u tom pravcu biće povećanje poreza na visoka primanja, kao i pokušaji pritiska na ofšor zone i zemlje sa niskim poreskim stopama.
