Lečenje tumora snopovima protona
Od 1990. godine lekari leče pacijente obolele od karcinoma protonima, koji funkcionišu na sličan način kao zračenje. Međutim, protonska terapija je preciznija jer napada samo obolelo mesto i ne oštećuje okolno tkivo.
Nažalost, da bi se dobio odgovarajući protonski snop neophodan je akcelerator veličine avionskog hangara, čija bi izgradnja koštala 100 miliona dolara. Zato se terapija protonima retko primenjuje, a u svetu postoji samo 37 aparata tog tipa, od toga 10 u SAD. Tokom prošle godine u njima je lečeno samo 10.000 ljudi, što je pet odsto od upkupnog broja pacijenata kojima je takvo lečenje potrebno.
Sada stručnjaci Korporacije kompaktnih akceleratora rade na uređaju koji neće biti veći od pet metara i koji će koštati oko 30 miliona dolara. Većina akceleratora ima velike magnete da bi se stvorilo elektromagnetno polje koje „gura” naelektrisane čestice. Magneti moraju da budu u „bunkeru” sa betonskim zidovima debljine tri metra. Prototip CPAC-a stvara elektromagnetno polje pomoću strujnog toka, tako da glomazna zaštita i oprema nisu potrebni. Magneti izvlače pozitivno naelektrisane protone iz vodonične plazme, koju pravi uređaj duoplazmatron. Magnet ih „skuplja” i pretvara u snopove, koji zatim ulaze u takozvani injektor (izbacivač) u kome se čestice ubrzavaju i šalju u komoru akceleratora brzinom od osam miliona kilometara na sat. Skoro u isto vreme laser ispaljuje električni impuls u kablove od optičkih vlakana različitih dužina, koji ispuštaju elektrone. Nastaje elektromagnetno polje koje ubrzava protone, do 539 miliona kilometara na sat, ili približno polovinu brzine svetlosti. Čitav proces kontroliše satni mehanizam, koji isključuje i uključuje magnete. Pacijent sve vreme sedi u robotičkoj stolici, pošto je nju mnogo lakše pomerati nego celu aparaturu jer tumor mora da se „gađa” iz različitih uglova.
Novi akcelerator bi mogao da bude izbačen na tržište već 2015. godine.
